Prvogovornici nezvanične opozicije, od staničnih kafana pa do klubova književnika, sami sebe su proglasili narodom i to kao jednoznačno klasnom kategorijom. Njihov “neprijatelj” bio je jasan, ni Marks i Engels se ne bi postideli
Narodni pokret Jugosloveni predao inicijativu da se Jugoslovenima prizna status nacije
Hitler osluškuje poruke svog kolektivnog nesvesnog i pokorava im se, odnosno pretvara ih u delo. On se često poziva na Glas koga sledi, a to je glas 78 miliona Nemaca koji ga obožavaju i čine moćnim. Kolektivno nesvesno je proždralo celokupnu njegovu ličnost, te on zato i nema ličnost, nema individualnost. On je – Nemačka.
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
