Program kojim će se zvanično obeležiti godišnjica masovnog ubistva u „Ribnikaru” nosi simboličan naziv „Buđenje”. Vreme je da zastanemo i pogledamo šta se u ovih godinu dana promenilo i jesu li institucije ispunile zahteve ožalošćenih građana. Isto tako, potrebno je da jedni druge pogledamo u oči i zapitamo se: jesmo li se zaista probudili
Itan Krambli, koji je imao 15 godina kada je 30. novembra 2021. godine otvorio vatru iz poluatomatskog pištolja koji mu je otac kupio za Božić, ubio je četvoro učenika
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
