Milorad Dodik na sankcije SAD i Velike Britanije reaguje prkosno i podrugljivo. Svestan je, međutim, da će se pritsak na njega povećavati, da ga najmoćnije zemlje sveta vide kao proruski remetilački faktor i da hoće da ga sklone. Svestan je toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Evropski parlament usvojio je u četvrtak 17. februara amandman trojice poslanika na godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove, koji poziva na sankcije srpskom članu Predsedništva Bosne i Hercegocine Miloradu Dodiku. Posle američkih sankcija ovo nije nimalo prijatno za Dodika, ali ni za Aleksandra Vučića
Na mestu gde je Karađorđe podigao ustanak u utorak će se okupiti srpski državni vrh sa zvanicama da proslave Dan državnosti. Doći će i Milorad Dodik, ali zato neće doći ambasadori država članica Evropske unije
Zaštitnik građana smatra da su Bošnjačko nacionalno veće i Hrvatsko nacionalno vijeće u pravu kada kažu da udžbenici srpskog jezika negiraju bosanski i hrvatski jezik. Odbor za standardizaciju srpskog jezika pri SANU ne misli tako
U Banja Luci je Dan RS proslavljen sa zvanicama iz Srbije i uz prisustvo patrijarha Porfirija, ali bez Aleksandra Vučića. Milorad Dodik je opet govorio o pravu bosanskih Srba na samoopredeljenje
Uprkos vickastom izrugivanju pre svega američkih i nemačkih zvaničnika, sankcije SAD Miloradu Dodiku nisu nimalo prijatne. Jer, teško da će samo na njima ostati, a i mogu da se tumače kao poruka Aleksandru Vučiću da će morati da bira između Dodika i blagonaklonosti Amerike
Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu
„Današnjoj Bosni i Hercegovini, koja je i dalje zarobljena u dejtonskoj ludačkoj košulji, potrebna je dekonstrukcija etnonarativa i etnopolitike i kreiranje nekog novog bosanskohercegovačkog etosa i logosa.“
Evropska unija „duboko žali“ zbog političke krize u Bosni i Hercegovini, a sve veće trenje između tri etničke zajednice odvlači pažnju sa reformi koje su vitalne za život svih građana BiH, poručeno je na raspravi u Evropskom parlamentu
