Umesto od 1. avgusta, američke carine na uvoz važe od 7. avgusta, saopštio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Srbija spada u grupu zemalja kojima će Amerika nametnuti najvišu carinsku stopu
Prevod
PKS: Razočaravajuća odluka za Srbiju
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić je rekao da se na sajtu Bele kuće pojavio spisak na kojem stoji da je Srbija dobila carine od 35 odsto, odnosno da je zadržano na niovu kao što je bilo u pismu koje je poslato pre mesec dana, prenosi RTS.
„Bitno je naglasiti da glavne pregovore vodi država i samim tim moramo sačekati zvanično saopštenje zvaničnika da bismo mogli da vidimo kakvi su detalji, da li se to odnosi na sve proizvode koji idu iz Srbije tamo ili postoje neki izuzeci“, rekao je Stanić.
Stanić navodi da je, po njegovom mišljenju sa pozicije privrede, odluka SAD razočaravajuća za Srbiju.
„U poslednjih deset godina značajno smo unapređivali ekonomske odnose. Imamo rast u razmeni spoljno-trgovinske robe sa Amerikom za preko 20 odsto. Nema potrebe, ali ima izgleda političkih razloga, da se taj rast ograniči. Mnogi naši privrednici neće tamo biti konturentni, imajući u vidu da je na ovoj listi Srbija među deset odsto zemalja sa najvišim carinama", rekao je Stanić za RTS.
Stanić veruje da šansa za pregovore u narednih sedam dana postiji, ali da je ostalo samo tehničko prilagođavanje, ne i suštinsko.
Srbija, inače, ima stopu od 74 odsto carina na uvezenu robu iz SAD-a.
Loš potez za svetsku privredu
Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.
„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar.
Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.
„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar.
Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.
„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar.
Rekonstrukcija globalne trgovine
Bela kuća je u dokumentu navela da je cilj carina „restrukturisanje globalne trgovine u korist američkih radnika“, a stupiće na snagu 7. avgusta, a ne 1. avgusta, kako je ranije najavljivano.
Carine na kanadsku robu povećane su sa 25 na 35 odsto, a kako navodi Radio Slobodna Evropa, biće na snazi od danas.
„Kao odgovor na kontinuiranu neaktivnost i odmazdu Kanade, predsednik Tramp je smatrao potrebnim da poveća carinu na Kanadu sa 25 na 35 odsto kako bi efikasno rešio postojeću vanrednu situaciju“, navela je Bela kuća, poručivši da Kanada nije sarađivala u suzbijanju fentanila i drugih ilegalnih droga.
Šta je izuzeto?
Od carina su izuzeti kanadski proizvodi obuhvaćeni trgovinskim sporazumom Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je u junu da će, u slučaju nepostizanja sporazuma do početka avgusta, Kanada verovatno uzvratiti dodatnim carinama na američki izvoz čelika i aluminijuma.
Više carine na kanadsku robu su u oštroj suprotnosti sa Trampovom odlukom da Meksiku odložo povećanje carina za 90 dana kako bi bilo više vremena za pregovore o širem trgovinskom sporazumu.
Rok Kini do 12. avgusta
Kina, pak, ima rok do 12. avgusta za postizanje dugotrajnog sporazuma s Trampovom administracijom, nakon što su Peking i Vašington u maju i junu postigli prve dogovore o okončanju rastućih uzajamnih carina i ukidanju zabrane uvoza retkih metala.
Roba iz svih drugih zemalja, koje nisu na listi, imaće carine od deset odsto.
Novi trgovinski rat?
Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu.
Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto.
Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene - prvo na 1. avgust, a sada za još nedelju dana.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
title: 'Američke sankcije: Od 7. avgusta 35 odsto carina za robu iz Srbije',
pubdate: '2025-08-01 10:52:12',
authors: authors,
sections: "Ekonomija",
tags: "Američke carine,Donald Tramp,globalna trgovina,Izvoz,Srbija,Uvoz",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Američke sankcije: Od 7. avgusta 35 odsto carina za robu iz Srbije',
'pageContent': 'Američki predsednik Donald Trump potpisao je izvršnu uredbu kojom se uvode veće carine za desetine zemalja da bi se „globalna trgovina restrukturisala u korist američkih radnika“, saopštila je Bela kuća.
Nove carine trebalo je da stupe na snagu od petka 1. avgusta, ali je sada Bela kuća saopštila novi datum - 7. avgust.
Odlukom su obuhvaćene i zemlje u regionu Zapadnog Balkana, pa će se Srbija suočiti sa carinama od 35 odsto.
Tramp je ranije najavio carine od 37 odsto za Srbiju, ali su one snižene na 35 kasnije, o čemu je Tramp obavestio pismom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Koliki je raspon novih američkih carina na uvoz?
Nove carine su u rasponu od 10 do 41 odsto, a najviše je dobila Sirija (41 odsto), dok Evropska unija, Japan i Južna Koreja podležu carinama od 15 odsto.
Od zemalja regiona, Srbija je najgore prošla, pošto joj se uvode carine od 35 odsto. Carine za Bosnu i Hercegovinu iznose 30 odsto, a za Severnu Makedoniju 15 procenata. Roba iz Crne Gore i Albanije biće carinjena na 10 odsto.
Indija podleže carinama od 25 odsto, Švajcarska 39 odsto, pokazuje dokument objavljen na sajtu Bele kuće.
Ove tarife deo su Trampove strategije za smanjenje trgovinskog deficita Sjedinjenih Država, preneo je Rojters.
Kako je saopšteno iz Bele kuće, tarife su „recipročne“ i uvode se u cilju rešavanja trenutne trgovinske neravnoteže sa različitim trgovinskim partnerima.
PKS: Razočaravajuća odluka za Srbiju
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić je rekao da se na sajtu Bele kuće pojavio spisak na kojem stoji da je Srbija dobila carine od 35 odsto, odnosno da je zadržano na niovu kao što je bilo u pismu koje je poslato pre mesec dana, prenosi RTS.
„Bitno je naglasiti da glavne pregovore vodi država i samim tim moramo sačekati zvanično saopštenje zvaničnika da bismo mogli da vidimo kakvi su detalji, da li se to odnosi na sve proizvode koji idu iz Srbije tamo ili postoje neki izuzeci“, rekao je Stanić.
Stanić navodi da je, po njegovom mišljenju sa pozicije privrede, odluka SAD razočaravajuća za Srbiju.
„U poslednjih deset godina značajno smo unapređivali ekonomske odnose. Imamo rast u razmeni spoljno-trgovinske robe sa Amerikom za preko 20 odsto. Nema potrebe, ali ima izgleda političkih razloga, da se taj rast ograniči. Mnogi naši privrednici neće tamo biti konturentni, imajući u vidu da je na ovoj listi Srbija među deset odsto zemalja sa najvišim carinama", rekao je Stanić za RTS.
Stanić veruje da šansa za pregovore u narednih sedam dana postiji, ali da je ostalo samo tehničko prilagođavanje, ne i suštinsko.
Srbija, inače, ima stopu od 74 odsto carina na uvezenu robu iz SAD-a.
Loš potez za svetsku privredu
Kako je ranije za „Vreme” objasnio ekonomista Ljubomir Madžar, uvođenje carina je loša mera koja će se odraziti na efikasnost svetske privrede u celini.
„To je situacija u kojoj svi gube na nešto duži period, a na kratak rok može da se desi da neko nešto ulovi, ali se posle to skupo plaća na gubicima na efikasnosti, jer carine su veliki neprijatelj efikasnosti privređivanja”, kazao je Madžar.
Odluka Trampove administracije inspirisana je, pored ostalog, i činjenicom da je u drugim delovima sveta proizvodnja mnogo jeftinija nego u Americi, „zato što su američke nadnice vrlo visoke i naravno da se isplati preseliti firmu u Kinu gde još ima mnogo jeftine, dobre i disciplinovane radne snage”.
„Što se efekata na Srbiju tiče, prvo i najsigurnije što može da se kaže je da ti efekti neće biti povoljni. S druge strane, mi nemamo neke preterano razvijene ekonomske veze sa Amerikom. Ona ne spada ni u prvih pet spoljnotrgovinskih partnera prema obimu spoljnotrgovinske razmene. Neki direktan efekat ne može biti velik, ali će prilično veliki biti indirektni efekti jer će ceo svet teže privređivati i postati manje efikasan nego što bi bio da nije tih ludih Trampovih carina”, pojasnio je Madžar.
Komentarišući visoke carine koje Srbija ima na robu koju uvozi iz SAD, Madžar je rekao da je u svetskim krugovima prihvaćeno da nerazvijene zemlje mogu da uvedu više carine.
„Prvo, one ne učestvuju mnogo u svetskim trgovinskim tokovima, pa se to i ne odrazi mnogo na celinu, a drugo, to je za njih dobro jer su veoma neefikasne. Sa niskom efikasnošću ne mogu da se probiju na svetsko tržište, a ta tolerancija asimetričnog sistema oporezivanja, tj. carinjenja, malo olakšava položaj nerazvijenih zemalja i otvara vrata svetskog tržišta. To je način da se nerazvijenim zemljama olakša pristup svetskom tržištu”, pojasnio je Madžar.
Rekonstrukcija globalne trgovine
Bela kuća je u dokumentu navela da je cilj carina „restrukturisanje globalne trgovine u korist američkih radnika“, a stupiće na snagu 7. avgusta, a ne 1. avgusta, kako je ranije najavljivano.
Carine na kanadsku robu povećane su sa 25 na 35 odsto, a kako navodi Radio Slobodna Evropa, biće na snazi od danas.
„Kao odgovor na kontinuiranu neaktivnost i odmazdu Kanade, predsednik Tramp je smatrao potrebnim da poveća carinu na Kanadu sa 25 na 35 odsto kako bi efikasno rešio postojeću vanrednu situaciju“, navela je Bela kuća, poručivši da Kanada nije sarađivala u suzbijanju fentanila i drugih ilegalnih droga.
Šta je izuzeto?
Od carina su izuzeti kanadski proizvodi obuhvaćeni trgovinskim sporazumom Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade.
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je u junu da će, u slučaju nepostizanja sporazuma do početka avgusta, Kanada verovatno uzvratiti dodatnim carinama na američki izvoz čelika i aluminijuma.
Više carine na kanadsku robu su u oštroj suprotnosti sa Trampovom odlukom da Meksiku odložo povećanje carina za 90 dana kako bi bilo više vremena za pregovore o širem trgovinskom sporazumu.
Rok Kini do 12. avgusta
Kina, pak, ima rok do 12. avgusta za postizanje dugotrajnog sporazuma s Trampovom administracijom, nakon što su Peking i Vašington u maju i junu postigli prve dogovore o okončanju rastućih uzajamnih carina i ukidanju zabrane uvoza retkih metala.
Roba iz svih drugih zemalja, koje nisu na listi, imaće carine od deset odsto.
Novi trgovinski rat?
Tramp je početkom aprila prodrmao svet vešću da uvodi recipročne carine na uvezenu robu u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zabrinutost o novom carinskom ratu.
Najavio je tada osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto.
Carine je trebalo da stupe na snagu 9. jula, ali su odložene - prvo na 1. avgust, a sada za još nedelju dana.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.',
'pageDate': '2025-08-01 10:52:12',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
