Ima nekoliko godina kada se jedan ovdašnji sveštenik upitao kako sa javnošću komuniciraju poruke ljudi koji o sebi govore u množini i potpisuju se "božanstvenim" rukama sedeći na "najsvetijim" tronovima? I ne radi se tu o korišćenju termina koji, da bismo ih razumeli, traže odgovarajuće obrazovanje, već o jeziku koji odražava i stvara jaz između društva i Crkve, vernika i njihovih vođa
“Mnogo toga se već dogodilo što je pokazivalo da sve više nadiru snage koje se protive i proevropskoj i građanskoj orijentaciji društva. Proteklih nekoliko godina iz gotovo zaboravljenih niša stvarnosti počeli su da se promaljaju duhovi zla. Hroničar naših skorijih posrtanja morao bi da zabeleži opake znakove koje su na društvenom tkivu Srbije ostavljala čudovišta kojima ništa nije sveto”
Patrijarh kaže da ima saznanja o direktorima koji navodno sprečavaju decu da biraju veronauku i najavljuje da će spiskove pustiti u javnost. Sa druge strane, direktori su žgroženi ovim targetiranjem i tvrde da te informacije nisu tačne. Statistika ide njima u prilog
Širom Srbije su se u subotu mogle videti iste slike: Građani koji mirno iskazuju svoje nezadvoljstvo postojećim stanjem u društvu, doduše nasred saobraćajnica. Upadljivo je bilo odsustvo policije. Osim pojedinačnih incidenata, sve je prošlou najboljem redu
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
