Policija
CINS: „Šamari, pretnje i ćutanje“: Prekomerno nasilje policije nad građanima na protestima
Na protestima u Srbiji policija je primenila širok spektar prekomernog nasilja među građanima koji čine šamari, udarci i prelomi
Na protestima u Srbiji policija je primenila širok spektar prekomernog nasilja među građanima koji čine šamari, udarci i prelomi
To je samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je policija primenila prekomernu silu prema građanima koji su mirno učestvovali u blokadama. Policajci ne žele da svedoče protiv svojih nasilnih kolega Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da takvi slučajevi često ostaju nerešeni. „Nereagovanje institucija, tužilaštava i Sektora vanredne kontrole MUP-a, pre svih, dovodi do zastarelosti slučajeva, a samim tim i nemogućnosti utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su vršili nasilje“, tvrdi Radivojević. Ona dodaje i da spor rad, između ostalog, može dovesti i do manjka dokaza. Ukoliko tužilac ne izda nalog policiji da obezbedi materijalni dokaz u određenom roku, audio i video snimci iz policijskih stanica možda neće biti dostupni. „Vi znate da se ti audio i video zapisi unutar stanica čuvaju oko 30 dana, negde i kraće. Znači tužilac je dovoljno da u roku od 30 dana od podnošenja prijave ne uradi ništa i da ovi iz stanice kažu: ’Pa trebali ste da dođete ranije, mi samo 30 dana čuvamo audio i video zapise’“. Pored toga, kao problem Radivojević navodi i da drugi policajci koji su prisustvovali činu nasilja ne žele da svedoče protiv svojih kolega. „Oni svi kada sačinjavaju izveštaj o upotrebi mera prinude, ti izveštaji su identični kao da je neko kopirao jedan te isti izveštaj. Čak se nekad desi da se i u zarez poklapaju. To su potpuno upodobljeni izveštaji o upotrebi mera prinude do detalja“, kaže Radivojević. Kompletan tekst možete pročitati na sajtu CINS-a.', title: 'CINS: „Šamari, pretnje i ćutanje": Prekomerno nasilje policije nad građanima na protestima', pubdate: '2025-07-17 14:39:38', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Brutalnost,Policija,Prekomerna upotreba sile,Protesti,represija", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'CINS: „Šamari, pretnje i ćutanje": Prekomerno nasilje policije nad građanima na protestima', 'pageContent': 'Na protestima i blokadama širom Srbije, krajem juna i početkom jula, zabeleženi su brojni slučajevi prekomerne upotrebe sile od strane policije. Među povređenima su studenti, lekari i fotoreporteri koji tvrde da su ih napali policajci, često sa fantomkama na glavama. Tako je Aleksa Stanković, 22-godišnji student istorije, sa fotoaparatom, novinarskom akreditacijom i prslukom 2. jula fotografisao blokadu na uglu Ruzveltove ulice i Kraljice Marije kada je video da trojica policijskih službenika u uniformama, sa fantomkama i šlemovima, idu ka njemu. „Odlučio sam da napravim korak unazad kako se ne bismo sudarili i ne bi nastala ta vrsta problema. Tu sam video da se on direktno zaleće u stvari na mene. Njegovom levom nogom gazi moju desnu nogu, gde me pita za ime i prezime“, kaže Aleksa, a piše CINS. Pretnje i šamari Nakon što se predstavio i rekao da je iz medija, kaže da je njihova reakcija izgledala kao da znaju ko je i šta je. „Okrenuo se ka kolegama i ponovio moje ime i prezime i rekao je da pođem sa njim.“Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Tada su mu naredili da isključi kameru i snimak se završava. Potom je, kaže Aleksa, ušao u policijski kombi, odnosno maricu. Prema njegovim rečima, policajci su mu pretili i šamarali ga uz konstataciju „da im je napravio ogroman problem sa video snimkom“. Reč je o snimku koji je napravio nekoliko dana ranije, a na kom se vide policajci koji dobacuju devojci koja prolazi pored njih i pogrdno je komentarišu.Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
To je samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je policija primenila prekomernu silu prema građanima koji su mirno učestvovali u blokadama. Policajci ne žele da svedoče protiv svojih nasilnih kolega Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da takvi slučajevi često ostaju nerešeni. „Nereagovanje institucija, tužilaštava i Sektora vanredne kontrole MUP-a, pre svih, dovodi do zastarelosti slučajeva, a samim tim i nemogućnosti utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su vršili nasilje“, tvrdi Radivojević. Ona dodaje i da spor rad, između ostalog, može dovesti i do manjka dokaza. Ukoliko tužilac ne izda nalog policiji da obezbedi materijalni dokaz u određenom roku, audio i video snimci iz policijskih stanica možda neće biti dostupni. „Vi znate da se ti audio i video zapisi unutar stanica čuvaju oko 30 dana, negde i kraće. Znači tužilac je dovoljno da u roku od 30 dana od podnošenja prijave ne uradi ništa i da ovi iz stanice kažu: ’Pa trebali ste da dođete ranije, mi samo 30 dana čuvamo audio i video zapise’“. Pored toga, kao problem Radivojević navodi i da drugi policajci koji su prisustvovali činu nasilja ne žele da svedoče protiv svojih kolega. „Oni svi kada sačinjavaju izveštaj o upotrebi mera prinude, ti izveštaji su identični kao da je neko kopirao jedan te isti izveštaj. Čak se nekad desi da se i u zarez poklapaju. To su potpuno upodobljeni izveštaji o upotrebi mera prinude do detalja“, kaže Radivojević. Kompletan tekst možete pročitati na sajtu CINS-a.', 'pageDate': '2025-07-17 14:39:38', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Прикажи ову објаву у апликацији Instagram