TV manijak
Fudbalska bajka
Ostaće sporna odluka sudije koji nije dosudio penal Srbiji u utakmici protiv Švajcarske – samo je danas greška još očiglednija. Možda je sudijsko uverenje sporno, ali je "sudijina" i dalje poslednja
Nuspojave
Človek, ne jezi se
O bolesti etnitisa, ili: ima li nekoga odraslog da objasni neznavenoj premijerki da lična dokumenta nisu mesta za solističke šarade
Predsednica Vlade, dva meseca na vlasti
Šta sve Ana ume sama
Premijerka jeste u dubokoj senci Aleksandra Vučića, ali je određenim političkim potezima, izjavama i gafovima na dobrom putu da promeni sliku o sebi kao bledoj tehnokratskoj figuri i postane jedna od retkih individua u Vladi Srbije. Recimo, poput Aleksandra Vulina
TV manijak
TV darvinizam – zov prirode
Dirnut sam tolikom brigom za usrano dupe, umesto za ekologiju, ali to je sada druga tema
Policija, kriminal i politika
Zmijsko gnezdo
Kako se dogodilo da jedan lokalni incident u Bačkoj Palanci preraste u slučaj koji ulazi u domen nacionalne bezbednosti? Šta piše u pismu Zvezdana Jovanovića Nebojši Stefanoviću i u dokumentima Sektoru unutrašnje kontrole vezanim za inspektora Dalibora Karanovića u koje je "Vreme" imalo uvid, šta je o tome rekao sam ministar i zašto su državna sekretarka Biljana Popović Ivković i načelnik SUK a Miloš Oparnica izrekli neistinu o tom slučaju? Da li je sve samo još jedan politički obračun u predvečerje izbora nove Vlade Srbije ili se na ovom slučaju pokazuju sve slabosti pravosudnog sistema Srbije
Izvod iz biografije – Zvezdan Jovanović
Zvezdanove staze
Osim da je pravosnažno osuđen na četrdeset godina zatvora za učešće u organizovanoj grupi koja je izvršila atentat na premijera Zorana Đinđića u kojoj je bio neposredni izvršilac i da mu se sudi za učestvovanje u oružanoj pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001, o Zvezdanu Jovanoviću se malo zna. Zovu ga Zveki, ali jedan drugi nadimak odjekuje mnogo jače i dalje – Zmija
Intervju – Petar – Peca Popović
Kada je muzika bila pitanje časti
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Sretenje Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića
Može biti samo jedan
Sva je prilika da se Nikolić još uvek nada, jer nada umire poslednja, da je ova kampanja oko Vučićeve kandidature samo puko blefiranje i da će njegov "politički sin" na Sretenje napraviti još jedan obrt i još jednom prelomiti u korist Nikolića. U suprotnom, Šumadinac će, bude li prinuđen, svoje mirno povlačenje umeti da "namiri"
Lisica i ždral
Pismo nepoznatom čoveku
Usled jednodušnog aplauza žitelja Republike Srpske i naših policajaca prerušenih u tv snimatelje predsedniku Nikoliću kao da se izmigoljio završni, najintimniji i najskriveniji stih
Zoom
Atomski sleva – Bomba u Kusturičinom džepu, Nikolić se nudi za svedoka, a Tramp kaže da je Ana Ivanović najlepša
Ne mogu se oteti utisku da je ovolika pregrejanost posledica nerealnih očekivanja srpskih političara da će se s ulaskom Trampa u Belu kuću svet okrenuti naglavce, a kod nekih od njih vidljiva je želja da se Srbija vrati u sferu ruskog uticaja
Povodom Božića
Jedini put za Jerusalim
Šta bi za hrišćane – kojih prema zvaničnim statistikama ima na zemaljskoj kugli 2,1 milijarda, a kod nas su u zemlji, kao što znamo, ogromna većina – trebalo da predstavlja Božić? Odnosno, šta bi Hristovo rođenje trebalo da znači za život hrišćana u savremenom svetu, kako bi u svetlu tog učenja oni trebalo da se ponašaju prema drugom, izbeglicama, trenutku u kojem se nalazimo, siromašnima, prema vlasti, moći... O tome razgovaramo sa vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem i mitropolitom i nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom
Facebook propovedi i duhovni chat
Povratak knjizi
Na papiru, skup Fejsbuk objava Nenada Ilića i komentara prijatelja, plodonosan razgovor o mnogim temama, premošćava virtuelni i opipljivi svet
Povodom izložbe
Neko iz slike gleda vas
Triptih Ljube Popovića U čast Džejmsa Džona Frejzera (260×810 cm), koji je prvo krasio beogradski hotel "Interkontinental", zatim je da ne bi smetao gostima pokriven zavesom i na kraju sklonjen u podrum, od prošle subote izložen je u Modernoj galeriji Valjevo. Delo je od vlasnika hotela pozajmljeno samo na godinu dana, a izložba će trajati tri meseca. Prenosimo delove teksta akademika Ljubomira Simovića objavljenog u katalogu ove izložbe
Lisica i ždral
Mali Makluan
Ima o svom trošku, ako „Službeni glasnik" ne bude zainteresovan, da objavim studiju: "Uloga novih opštila u razvoju, zastoju i nazadovanju kolekt. svesti, ali i pojedinačne isto tako"
VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.
Karika koja nedostaje
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Intervju – Vule Žurić, pisac
Moj Branko ne laže
"Ćopiću treba bezrezervno da verujemo, čak i onda kad izmišlja. On je jedan od prvih naših pisaca, a lako može biti i poslednji, koji je dobro poznavao svoj narod. On je tako dobro osećao kako narod diše, počevši od jezika njegovih junaka pa do onoga što ti junaci govore i, što je još važnije, do onoga šta ti junaci prećutkuju"
VREME BR.439 | 20. MART 1999.
Che sara – sara
Srbi, Albanci i Zapad odlučili su da igraju diplomatske ćorave bake dok očekuju pogoršavanje sukoba do mere koja će ih naterati da deluju
Lektira – Odlomak iz VII knjige Plinijeve »Istorije prirode«
Osnove fantastične antropologije
Helmut Šmit (23. decembar 1918 – 10. novembar 2015.)
Čovek koji je nadživeo vlast
Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka
Pisci o umetnicima – O Mrđanu Bajiću
Slika sveta Mrđana Bajića
Kultura sećanja – Prisilna mobilizacija 1995.
Zaboravljeni zločin
U leto ‘95. trajao je šinterski lov na ljude po Srbiji. Srpska policija, policije Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i pripadnici Arkanove Dobrovoljačke garde hapsili su one kojima je mesto rođenja bilo u Hrvatskoj ili Bosni i slali ih da ratuju, posle manje ili veće torture. Kontrole i hapšenja odvijali su se svuda: po izbegličkim centrima, stanovima, studentskim domovima, na ulicama…
Ograđivanje Srbije
Zid za očajnike
Zašto Mađarska na granici sa Srbijom podiže ogradu dugačku 175 kilometara i visoku četiri metra? Ko podržava akciju Viktora Orbana, a ko je protiv nje? Kako su se kroz istoriju siti štitili zidovima od gladnih i zašto nikad ni na jednom mestu u tome nisu uspeli
Knjige – Enciklopedija straha
Od abnormalnog do žute groznice
Izdavačka kuća Službeni glasnik objavila je ovih dana "Enciklopediju straha" koju potpisuje Ljubomir Erić sa saradnicima. Reč je o izuzetno obimnom i bogatom delu koje u rečničkoj formi na blizu šest stotina stranica leksikografski obrađuje ceo niz pojmova i imena na različite načine povezanih s pojmom straha
(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.
Na kauču s Končitom
Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope