Beograd koga još ima

30.maj 2001. Uroš Komlenović

Popravljamo kišobrane

"Svaki Srbin i domaćin treba da nosi amrel, da ne izgleda kao adrapovac"

Kako se rešiti komaraca

30.maj 2001. Zoran Majdin

Silom protiv leteće gerile

Malo je bića na ovoj planeti koja nisu stekla ničije simpatije i za čiju zaštitu se ne zalaže nikakvo Društvo

Tripoli – Sofija

30.maj 2001. M. Stojanović

Sida vs. Lokerbi

Da li je suđenje bugarskim medicinarima u Libiji montiran politički proces

Avganistan

30.maj 2001. Miodrag Radović

Zloslutno obeležavanje

Edikt o žutim trakama usledio je posle vrenja unutar talibanskog pokreta u kome su pristalice čvrste ruke ojačale svoj položaj u vlasti. Režim je prošle sedmice organizovao javno bičevanje jednog nevenčanog para optuženog za seks

Počinje Sterijino pozorje

30.maj 2001. Ivan Medenica

Ukus sapunske opere

Konzervativnost Sterijinog pozorja ogleda se pre svega u određenim umetničko-intelektualnim sklonostima koje traju godinama, a doživljavaju kulminaciju u ovogodišnjoj selekciji. Koliko god je ukus selektora – njegove umetničke, intelektualne i ideološke preference – faktor koji ne može i ne treba da se zanemari, ipak postoje i neki najopštiji objektivni kriterijumi

Nuspojave

30.maj 2001. Teofil Pančić

Telefonski imenik

Kako se Šešelj sam podmetnuo pod paragrafe, upućujući izazov pravdi

Znamenja

30.maj 2001. Nebojša Grujičić

Barjaci naših dana

U "Radnoj ženi" šili su i jugoslovenske i srpske zastave sa petokrakom, i zastave bez petokrake, i ratne zastave, i zastave SPS-a i JUL-a, i zastave SPO-a, i DOS-a. Od petog oktobra naovamo ni jednu jedinu stranačku zastavu nisu sašili, niti im je ko tražio

Ratne traume

30.maj 2001. Svetlana Preradović

Strah od ljudi

"Postoji i ona grupa ljudi koja je u stanju da ‘preko čaše pića’, kaže da sve pripadnike druge nacionalnosti treba poubijati", rekao je dr Aleks Vučo na javnoj tribini "Trauma grupe Evropske psihoanalitičarske federacije". "Nema toliko psihoanalitičara koji bi mogli da reše probleme ovih ljudi koji nisu surovi u onome što su učinili, već u ogromnoj podršci koju su dali nasilnim, nacionalističkim, diktatorskim režimima"

Ekonomija i politika

30.maj 2001. Miša Brkić

Sudbina reformi

Trapav i nedovoljno odlučan početak ekonomskih reformi kombinovan sa širenjem straha među delom populacije antievropskog mentaliteta i konsolidovanjem antireformskog lobija stvorilo je u Srbiji eksplozivnu smešu koja bi mogla da oduva reformiste iz vlasti. Jedina šansa da se ne vratimo u predistoriju je u brzim i radikalnim ekonomskim reformama koje će omogućiti razmah privatnog preduzetništva na slobodnom tržištu

Sukcesija

30.maj 2001. Duška Anastasijević

Monopol i riziko

Raspodela je napravljena po svojevrsnom spisku želja. Sloveniji je pripala ambasada u Vašingtonu, Bosni i Hercegovini zgrada ambasade u Londonu, a SR Jugosloviji zgrada Misije pri UN-u u Njujorku na Petoj aveniji. Zgradu ambasade u Parizu dobila je Hrvatska, konzulat Makedonija, dok je rezidencija – vredna više od 50 miliona dolara – ostala u jugoslovenskom vlasništvu

Vreme istražuje - akcija "Dubina 2"

30.maj 2001. Jovan Dulović

Kako su uklanjani tragovi zločina, gde su završili leševi iz hladnjače, da li je postojala „Dubina 1“

Nakon otvaranja hladnjače konstatovano je da je za eventualnu istragu nadležan okružni javni tužilac iz Negotina, te je hladnjača zatvorena i depešom obavešten SUP u Boru, odnosno načelnik Časlav Golubović, veliki prijatelj tadašnjeg predsednika Miloševića i čuvar predsednikovog omiljenog odmarališta i lovišta na Dubašnici. Golubović, međutim, naređuje da se izvlačenje hladnjače obustavi radi konsultacija sa tadašnjim načelnikom resora javne bezbednosti Srbije generalom Vlastimirom Đorđevićem koji je naložio da se sačeka ishod dogovora. Čini se da je zbog hladnjače u policiji i vrhu države, sve do Miloševića, nastala opšta frka: Golubović javlja Đorđeviću da "nije moguće obaviti obdukciju leševa niti ih sahraniti na području Kladova", a Đorđević potom naređuje: "Obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču." Sutradan 7. aprila sledi nova naredba iz Beograda: "Vadite leševe, pripremite ih za transport, a obdukcija i sahrana obaviće se na drugom mestu." Bio je to vrhunac policijskog i državnog beščašća, jer su naredbodavci i izvršioci znali da neće biti ni utvrđivanja identiteta, ni obdukcije, niti iole pristojne sahrane