Umesto omaža Nebojši Popovu (1939–2016)

Nezaštićeni svedok

Nebojša Popov sociolog, istraživač društvenih sukoba u jugoslovenskom društvu, pripadnik grupe Praxis i Koručulanske škole, angažovani intelektualac i antiratni aktivista, pokretač i urednik "Republike", glasila građanskog samooslobađanja, preminuo je 7. aprila u bolnici u Zrenjaninu. Umesto omaža, podsećamo kako je Nebojša Popov pisao i govorio ono što neki nisu hteli da čuju: o samoupravljanju, radničkim štrajkovima u socijalizmu i vlasti koju "spuštamo, ali ne ispuštamo"

Uz osamdesetu godišnjicu rođenja

Ko je bio Šaban Bajramović?

Najlepšu priču o Šabanu pričala je pokojna Ljilja Petrović. U doba kada pravi svoje senzacionalne rane albume, početkom osamdesetih, Šabana gotovo nije bilo na televiziji. Za to je postojao razlog, koji se desio na snimanju video-klipa za nestvarno lepu Šabanovu pesmu Parno gras – Beli konj. Snimljen filmskom kamerom, u nekoj beskrajno poetičnoj izmaglici, Šaban u tom spotu, u crnoj kožnoj jakni, zaista jaše belog konja. Po Ljiljinoj priči, nakon pada zadnje klapne Šaban je ukrao konja, odjahavši sa snimanja i nestao, da ga više ne nađu

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen

Paori na sudu

Seljače, goljo, ti si prah na podu

Dvadeset i četiri dana paori su danonoćno bili na zemlji koju su obrađivali. Onda su pohapšeni i osuđeni na 30 dana zatvora. Kažu da su se prema njima zaista ponašali kao da jesu kriminalci, da je suđenje trajalo 12 sati, da su sve vreme bili okovani, da su noć proveli u metalnoj kocki "dva sa tri", da su dobili svega četiri ćebeta, ali ni ‘leba, ni vode

Izbori 2016.

Šešelj i društvo iz Vlade Srbije

Premijer kao i uvek deluje zabrinuto. Ovo sa "Šešelj-gromom iz vedra neba" odlično mu ide naruku u pričama kako su izbori "biti ili ne biti" za Srbiju. Kao što je presuda Karadžiću bila važna da Vučić izađe pred narod i kaže da ne dâ Republiku Srpsku, Vučićevi tabloidi oslobađanje Šešelja od svih tačaka optužnice zvanično predstavljaju kao "nož u srce" premijeru Srbije. Vučić pak sa svojim trabantima uverava birače da "nikad nismo bili bliži gubitku izbora", jer "svi mogu da se ujedine protiv nas", pa zato "svi na izbore", pozornost i budnost treba da budu apsolutne i besprekorne "jer đavo ne spava". I zato je i podigao izbore na referendumski nivo "za i protiv Vučića – za i protiv Srbije". I baš svakog će upregnuti u tu zapregu. I Vojislava Šešelja, naravno, njega pre svih. Ono jeste da je prošlo osam godina otkako su Nikolić i Vučić razbili SRS, odneli mandate i birače, napravili svoju stranku a 2012. godine i došli na vlast, ali ovo će biti prvi put da Vučić izlazi na izbore na kojima će biti i fizički prisutan i izborno aktivan Šešelj

Sećanje na Hansa Ditriha Genšera

Čovek sa ušima u žutom džemperu

Bio je osamnaest godina ministar spoljnih poslova Nemačke. Učestvovao je u rušenju dva kancelara. Ciljeve je prilagođavao trenutnim mogućnostima. Čestu sprdnju na račun sopstvenog izgleda umeo je da obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Bio je osvetoljubiv, ali istovremeno duhovit, neposredan i veseo čovek, a voleo je i da popije

Izbeglička kriza – Sprovođenje sporazuma o deportaciji izbeglica

Ostrvo Elis bez Kipa slobode

Broj izbeglica u Grčkoj za sada se ne smanjuje. Prihvatni centri na otvorenom pretvaraju se u zatvore sa čvrstom gradnjom i stražom. Prezadužena Grčka je prihvatila da za Nemačku i druge zemlje EU radi prljav izbeglički posao u nadi da će Brisel i MMF imati više sluha za još jedan otpis grčkog duga

Urbanizam – Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice

Kažnjavanje pevca

Nepoznati počinioci su prošlog vikenda u Beogradu granitnim kockama oštetili novopostavljenu česmu kod popularne kafane "Pevac". Česma je postavljena u sklopu uređenja ovog dela grada i proširenja pešačke zone po projektu koji je davno načinio arhitekta Branislav Jovin

Slučaj Jermenske crkve

Palmira, Šojić i Nušić u Novom Sadu

Jermeni, njihova crkva, tačnije atraktivna lokacija na kojoj se nalazila, tema je oko koje se stranke prepucavaju i prebacuju odgovornost jedna na drugu. Srušena zgrada nekadašnje "Komunalne banke" osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: "Islamska država zauzela Novi Sad". Nušićevsku notu dodao je počasni konzul Jermenije posetom gradilištu...

Panamski dokumenti – Ko se krije iza ofšor računa

Uzbuna u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom "Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofšor finansijskoj industriji" objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena više od 140 političara i zvaničnika kao vlasnika ofšor računa, 214.000 ofšor kompanija formiranih i gašenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine. To je više "iscurelih" dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar

Dosije »Vremena« – Zatvori u Srbiji

Mi nismo ljudi, mi smo osuđenici

Kakav je život u zatvoru i posle njega? Kako tamo izgleda otići kod doktora i zubara? Da li, kada govorimo o kazneno-popravnim domovima, zaista verujemo u njihov popravni potencijal? Da li kazna prestaje kada se osuđenik nađe na slobodi? Zašto je za srpsko društvo važno, ali, ma kako to grubo zvučalo, i isplativo da uslovi u zatvorima budu dostojni ljudskih bića

Rimske terme, Slovenija

Tradicija duga 2000 godina

Odmor od svakodnevnog stresa, opuštanje, lečenje, "resetovanje" i "punjenje baterija" u stilu Starih Rimljana – sve ovo nalazi se u hotelskom kompleksu Rimske terme na manje od 500 km od Beograda

Intervju – Jerko Bakotin, novinar i pisac

Nostalgija iz očaja

"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Dnevnica je bila svima ista – i predsedniku biračkog odbora i posmatraču – po dve hiljade dinara; za te novce su mogli da rade vredno kao mravi, daleko od svih insinuacija o krađi i "visoke" politike; da iznova i iznova broje listiće, proveravaju biračke spiskove, pomažu drugima, odmenjuju ih, idu po stanovima građana koji su nepokretni kako bi i oni glasali; ili, pak, da veći deo Đurđevdana provedu sedeći, pijući kafu i pušeći cigarete

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu

Intervju – Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra

Kako napustiti nasilnika

"U Srbiji svakih deset dana jednu ženu ubije partner, bivši partner ili član porodice. Statistika je takva već godinama, osim ako izuzmemo slučajeve masovnih ubistava iz 2013. ili 2015, kada je taj broj bio veći. Od 20.000 prijava nasilja u porodici tokom jedne godine, tek oko 3500 rezultira krivičnim postupkom"

Teroristički napadi u Briselu

Strah u srcu Evrope

Da li su bezbednosne službe opet zakazale i kako dalje u borbi protiv Islamske države

Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor

Ima li ko nešto lepo da kaže

"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta

Roman – Područje bez signala

Čemerni bluz postsocijalizma

Finu prašinu malog, zaturenog, ratom i "tranzicijom" uništenog mesta iz Perišićevog romana nećete skoro zaboraviti, i u snu će vas proganjati

Kriminal i paravojske

»Patriotski« profit

Šta je tu iz čega nastalo i šta je prvo bilo: kokošar ili jajara?