Na samitu G8 Putin se protivi žurbi i nezavisnosti Kosova i o tome obaveštava Koštunicu u Sankt Peterburgu, Buš iz Albanije, gde je euforično pozdravljen, podržava nezavisno Kosovo, Beograd ljutito odgovara. Čuju se procene da niko zapravo ne zna šta će s Kosovom i da Evropa nema plan B
U atmosferi verbalnog zaoštravanja pred samit G8, srpska vlada pokušava da u saglasnosti sa Rusijom isposluje nove pregovore o Kosovu
Rusija je preuzela monopol nad centralnoazijskim gasovodom na koji je toliko računala Evropska unija. Trka za kontrolom izvora energije ušla je u fazu globalne borbe između više političkih centara
"Gde je general Veljko Kadijević"; "Vreme" br. 847
Njujork, Brisel, Beograd, Moskva... Zna se šta je Ahtisari predložio za Kosovo, ali ne i kada će zasedati Savet bezbednosti i da li će doneti rezoluciju koja prepisuje taj plan. Novi pritisci na Beograd i nova diplomatska ofanziva
Specijalni izaslanik je, vidno umoran, na konferenciji za novinare rekao da je mogućnost za pregovore iscrpljena... Neka se pripremi G8
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
Poslednja u prošlogodišnjoj seriji od pet tribina – u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" – sa zajedničkom temom – Put Srbije ka Evropi, održana je Paviljonu "Veljković" u Beogradu, u drugoj polovini decembra, u središnjici izborne kampanje. Učesnici tribine bili su Jelica Minić, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Srećko Mihailović, sociolog sa Instituta društvenih nauka, i Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". Glavno pitanje bilo je koliko je i kako tema evropskih integracija prisutna na izbornom tržištu političkih ideja i koliko je ta tema prisutna u srpskoj javnosti
Vesti i tumačenja: kraj Šešeljevog štrajka glađu i ohrabreni radikali, eho briselskih rasprava, kosovska karta, bitke u bliskom okruženju, bitka za glasove autonomaša, prethodno glasanje o listi DS-a, drumska i kalabrijska mafija...
Fenomen "Laufer" podgrejan je prošle nedelje bez vidljivog povoda, ali sa razlogom koji se može naslutiti: jedan tabloid zbog nečega hoće da iskompromituje političke sponzore drugog tabloida, jer su tu sad neki izbori na vidiku, a i zgodno im dođe. Osim toga, to je još jedan korak u održavanju brige da šta će sve Bagzi Milenković kazati jednoga dana. Kad on ne bude rekao ništa od mesecima najavljivanog, nema veze – ionako će se zaboraviti šta su tabloidi proricali, kao što se zaboravilo i na "Lauferove" procene, odreda pogrešne
Nobelova nagrada za književnost ove je godine pripala turskom piscu Orhanu Pamuku. Slavni romansijer, čija dela u Srbiji objavljuje Geopoetika, u prvoj izjavi nakon objave o slavodobitniku izjavljuje kako se još oporavlja od šoka. Usprkos aluzijama na ponovne političke motive izbora, Pamuk je nagradu zaslužio svojim romanima
