Susret u Briselu

31.mart 2010. Dejan Anastasijević

Mramor, kamen i železo

Dok se Amerika i Evropa polako udaljavaju, predsednici Tadić i Josipović su u Briselu demonstrirali dosad neviđenu bliskost Beograda i Zagreba

Srpsko-hrvatski odnosi

31.mart 2010. Milan Milošević

Opatijski kurs

Nije presudna sudbina tužbe i kontratužbe, već rešavanje mnogobrojnih otvorenih posleratnih pitanja koja se tiču položaja velikog broja ljudi

Povodom 100. godišnjice rođenja Meše Selimovića

03.mart 2010. Muharem Bazdulj

Srce i zavičaj

Meša Selimović je vrlo lokalan pisac, zapravo najlokalniji veliki jugoslovenski pisac. Nije slučajno da Danilo Kiš nigde i nikad u svom opusu ne pominje Mešu Selimovića. Kiša je u književnosti malo šta nerviralo kao couleur locale, a Selimovićevo je delo uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti prepuno lokalne boje

Odnosi Evrope i Amerike

03.mart 2010. Andrej Ivanji

Obama nema vremena

Evropa Americi niti pravi probleme, niti može da joj pomogne da njene probleme reši, pa tako nije prioritet za Vašington

Pravda odozgo

24.februar 2010. Dejan Anastasijević

Zašto Haški tribunal nije doveo do pomirenja

Ovaj članak govori o razlozima zbog kojih je Tribunal podbacio na planu pomirenja. U prilog tome možda najbolje govore rezultati poslednjeg Galupovog istraživanju iz 2009: Srbe svojim neprijateljima i dalje smatra 83 odsto kosovskih Albanaca, 51 odsto Hrvata, skoro svaki drugi bosanski Musliman, a ovakva osećanja su u Srbiji uzvraćena. Uz to, u regionu veliki broj ljudi živi u uverenju da će doživeti još jedan rat. Tribunal svakako nije zaslužan za ovako sumorno raspoloženje, ali kada je već među svoje ciljeve zacrtao i pomirenje, ideja zaslužuje da se nađe na proveri

Srbija i Evropa

28.decembar 2009. Dr Predrag J. Marković

Dugo putovanje ka kući

Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope

Ugrožen opstanak porodica

16.decembar 2009. Maja Hrgović

Žene odlaze na Zapad

Promene na zapadnoevropskim tržištima rada otvaraju nove mogućnosti za žene sa Balkana koje su spremne da rade u inostranstvu. Za neke od njih to je ostvarenje sna, ali za njihove porodice to može da bude noćna mora

Intervju – Aleksa Đilas, sociolog

14.oktobar 2009. Ljiljana Smajlović

Nade i planovi zaboravljenih emigranata

"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji

Portret savremenika

07.oktobar 2009. Miloš Vasić

Tolbuhin i drugi maršali

Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju

Izbori u Avganistanu

26.avgust 2009. Dejan Anastasijević

Bombe, seča prstiju i stari poznanici iz Jugoslavije

Na izborni dan, u Kabulu je bilo sedam bombaških napada, dok su na gradove u južnoj provinciji Kandahar ispaljene 122 rakete. U Helmandu, jednom od glavnih talibanskih uporišta i centru proizvodnje opijuma, odziv birača se procenjuje na oko pet odsto, a jedva da je bio nešto veći u južnim i istočnim oblastima pod talibanskom kontrolom

Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije

19.avgust 2009. Dragan Gmizić, Nikola Lazić, Zoran Maksimović, Biljana Pavlović i Saša Trifunović

Između partijske alavosti i lokalnih potreba

Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat