Intervju – Tomas Ostermajer, reditelj

Večni ljudski karakteri

"Empatija je važna, ali se svet ne menja emocijama. Svet se menja akcijom, delovanjem socijalnih pokreta"

Makedonija – Između Zapada i Rusije

Vaši ambasadori su ružni

Makedoniji, koja dva meseca posle prevremenih izbora nikako da sastavi novu vladu, veštački se nameće izbor između "trampizacije i "ruskog ruleta"

Intervju – Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije

Okončaćemo vladavinu straha, laži i nasilja

"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"

Tačka susreta – Šta je to Balkan, šta o njemu pričaju i šta bi trebalo da bude

U kandžama političkih elita

U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu

Tribina – Tačka susreta (5)

Vidimo se u Evropi

Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima

Intervju – Ranko Krivokapić

Hronični državni udar

U Crnoj Gori dominiraju najprljaviji beogradski mediji. Deo crnogorske javnosti u odnosu između Đukanovića i Vučića vidi Stanka Subotića kao neku vrstu saveznog premijera

Evropske integracije Srbije (9)

Crvene linije na evropskom putu

"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"

Nemačka – Posledice lokalnih izbora u Berlinu

Prava alternativa za Nemačku

Debakl demohrišćana Angele Merkel na gradskim izborima u Berlinu je kazna za očajnu lokalnu politiku, ali i packa zbog kancelarkine izbegličke politike. Od svega je profitirala populistička Alternativa za Nemačku, koja ulazi u desetu pokrajinsku skupštinu. Socijaldemokrate ostaju na vlasti, ali će biti naterane u levu koaliciju koja bi, ako to matematika bude dozvolila, mogla da bude model za sledeće parlamentarne izbore

Zoom

Šaketanje jada – Greše oni koji misle da je zaoštravanje odnosa posledica izborne pragmatičnosti. Pre će biti da sukobi izviru iz kapilarne strukture tih društava formirane na dugoj tradiciji uzajamne nepodnošljivosti

Poslovično "bure baruta na Balkanu" nije još eksplodiralo iz banalnog razloga: nema toga ko se nije popišao po tom buretu i ugasio uskrslu varnicu, ali ne iz namere da vatru gasi nego sve verujući da to može požar da rasplamsa

Istorija, kultura, tradicija

Vizantija živi

Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje

Susret Erdogana i Putina – Turska na prekretnici

Samit Sultana i Cara

Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide

Turska i EU, Rusija, SAD – Velika igra

Rašomon na Bosforu

Kuda ide Turska: teroristički napad Islamske države u Istanbulu, rusko-tursko otopljavanje, neo-osmanska nostalgija i sećanje na genocid nad Jermenima, pregovori sa EU "po grčkom kalendaru"