Afera "Havana sindrom" u Srbiji je dobila svoju propagandnu dimenziju. Ovaj misteriozni sindrom koji pogađa američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta, od 2016. godine do danas, aktuelizovan je vešću da je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije zbog toga što je imao simptome karakteristične za "Havanu": migrenu, mučninu, vrtoglavicu i poremećaj pamćenja
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
Prošle sedmice su se u Budimpešti sastali bećari, odnosno oni strani državnici koje Viktor Orban na dubokoj periferiji desnog esktremizma još uvek može da izvede na binu, među njima i Aleksandar Vučić. Ostali u Evropi su sa gađenjem okretali glavu na drugu stranu u stilu koleginice Maje iz Zagreba koja je napisala: "Koji vi bal vampira imate danas tamo… Čitam izjave i citate govora, pa se štipam… još samo da se počnu dizati i pjevati Tomorrow belongs to me… i eto ti kabarea"
I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
Reakcije na optužnice protiv škaljarske grupe i Belivuka govore o ozbiljnoj podeljenosti unutar policije i bezbednosnih službi i neophodnosti njihove brze rekonstrukcije. Navodi da je istraga vođena bez znanja bezbednosnog sektora u Vladi Crne Gore i ANB-a dovoljno govore o kompleksnosti situacije u kojoj se nalazi crnogorsko društvo
Mir koji je Avganistanu već decenijama preko potreban stavlja se na klimave noge, u situaciji kada se na Bliskom istoku zaoštrava situacija, a velike sile indirektno dolaze u sukob
Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Pre ustanka 1821. godine, gradić je imao svega 3500 stanovnika i mogao je da se prehrani ribom. Posle početka revolucije, u njega su stigle izbeglice iz mnogih sela koja su stradala u turskoj odmazdi. Došle su i hiljade boraca iz raznih delova Grčke, ali i stotine evropskih helenofila, da kao dobrovoljci učestvuju i pomognu u borbi za oslobođenje od otomanske tiranije. Među njima je bio i lord Bajron
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Budeći se sporo iz pandemijskog košmara koji je odneo više života nego svi veliki ratovi u kojima su SAD učestvovale, Amerikanci se užurbano vraćaju dugo očekivanoj životnoj normalnosti, obogaćeni jednim novim saznanjem o sebi: možda se u trenucima teških izazova ne snalaze najbrže, ali kada se osveste, niko ne može da se meri sa njihovim kapacitetom za rešavanje problema
"Mit je da vaša ekonomija ne može da raste dok prolazite kroz energetsku tranziciju. BDP Velike Britanije porastao je za 73 odsto u periodu od 1990. do 2019, a u isto vreme emisija je pala za 43 odsto. Ovo pokazuje direktnu korelaciju između investiranja u prave tehnologije, istraživanja i otvaranja novih radnih mesta i produktivnosti. I drugo, što duže odlažete početak tranzicije, to će troškovi rasti"
