Sumrak Avala filma

29.decembar 2005. Slobodan Kostić

Tragovi bolje prošlosti

"Avala" je svetli deo filmske tradicije u Srbiji i ona pripada svima koji su doprineli da to postane, a ne samo onima koji su, sticajem okolnosti, u mogućnosti da je danas prodaju

Priče iz reda za vize

29.decembar 2005. Teofil Pančić

Od besa do smeha i nazad

Jedna ovakva inicijativa nema prevashodno književno-estetsku motivaciju, ali to ne znači da u ovoj knjizi nema dobrih priča

Dosije - Ratko Mladić

29.decembar 2005. Dejan Anastasijević i Dokumentacioni centar "Vreme"

Pršti, pršti haška staza

Nemoćna ili nevoljna da Srbiju oslobodi haškog kamena koji joj visi o vratu, vlast se panično trudi da proizvede utisak da ipak nešto radi

„Homer, Ilijada" - Alesandro Bariko

29.decembar 2005. Alesandro Bariko

Neka druga lepota. Crtica o ratu

Ovo je pravi trenutak za čitanje Ilijade. Ili za njeno "reprizno pisanje", kao što sam ja učinio. Ovo su ratne godine. I pored toga što mi se i dalje čini da je "rat" pogrešna reč za ono što se danas zbiva u svetu (proizvoljna reč, rekao bih), ovo su zacelo godine u kojima je izvesno gordo divljaštvo, hiljadama godina vezivano za ratničku tradiciju, postalo svakodnevna pojava

Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (15/4)

29.decembar 2005. Miloš Vasić

Zakon spojenih sudova

Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila

Portret savremenika - Vuk Drašković

29.decembar 2005. Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Ministar u opoziciji

Čim se, u jesen 2003, oporavio od izbornog debakla iz 2000, Drašković je izgubio stranku, ušao u vlast i nastavio da radi ono što mu je godinama briljantno uspevalo: da izluđuje protivnike, ali i aktuelne partnere

Godina katastrofa 2005

29.decembar 2005. Bojan Pantić

Uragani, poplave, zemljotresi

Vest dana 26. decembra 2005. godine u mnogim svetskim medijima bila je godišnjica tragične pogibije više od 280.000 ljudi širom Jugoistočne Azije i Afrike. Cunami je prošle godine u ovo vreme, za samo nekoliko sati, ubio više ljudi nego što ih je u sličnim događajima nastradalo tokom čitave prethodne dve godine. Ali to kao da je bila tek najava za ovu godinu

Izbor "Vremena"

28.decembar 2005. Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Deset događaja 2005.

Po dobrom običaju, čitaoca podsećamo na deset događaja po kojima će možda u Srbiji ostati upamćena 2005. godina. Takvi izbori obično se prave uz sažimajuće ocene, objave i inauguracije, a mi se opredeljujemo za nizanje najnužnijih činjenica o važnim događajima, od kojih su se neki odvijali mesecima. To činimo zato što se uzdamo u visoku sposobnost naših čitalaca da samostalno zaključuju, zato što se ovde činjenice lako previđaju ili brzo zaboravljaju, a i zato što smo svesni da se ovde inače koristi više prideva nego glagola

Bivše sovjetske republike

21.decembar 2005. Boris Varga

Rusija–Amerika – za sada nerešeno

U drugoj polovini 2005. godine Rusija je organizovala, prve u istoriji, vojne manevre sa Kinom, potpisala ugovor o eksportu gasa sa Nemačkom i najavila njegovo poskupljenje, što je revolucionarno raspoložene lidere bivših sovjetskih republika ponovo vratilo u naručje "majke Rusije"

Nemačka

21.decembar 2005. Lidija Klasić

Šreder – nova karijera

Nemačka iz Rusije već sada namiruje 35 odsto svojih potreba za plinom, a kada 2010, za trošak od šest milijardi bude gotov podmorski plinovod, njime bi direktno iz Sibira godišnje trebalo stizati 55 milijardi kubnih metara plina, dovoljno ne samo za oko polovinu nemačke godišnje potrošnje nego i za dalje isporuke Engleskoj i Francuskoj. Iz tih država stoga i nije bilo kritike na Šreder–Putinov posao, za razliku od reakcija iz neposrednog istočnog susjedstva Berlina