Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju
Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano
Intenzivno bombardovanje Tripolija traje već nedelju dana. Udari su svake noći sve žešći, počela su i bombardovanja tokom dana, što do sada nije bio slučaj. Dok libijski državni mediji izveštavaju o desetinama poginulih i stotinama ranjenih civila, zvaničnici NATO-a ponavljaju frazu o napadima na "komandne centre" i bombardovanju koje za jedini cilj ima upravo zaštitu civila. Žestoke borbe sa puno žrtava vode se između libijske vojske i pobunjenika na granici sa Tunisom, kao i u planinskom vencu Džebel Nafuza, stotinak kilometara južno od obale Mediterana, naročito oko grada Jefrena
Svemu dođe kraj, naročito hajdučiji. Šesnaest godina po podizanju optužnice u Haškom tribunalu, vlast u Srbiji konačno je stala na rep i "najtraženijem beguncu". Čini se da je i on sam to jedva dočekao. Potraga za njim bila je duga, povremeno bolna, ali i opterećena zaostacima iz prethodnih vremena, pre svega kadrovskim i političkim. Ovaj uspeh bio je elegantan, ekonomičan i efikasan – naročito politički. Ukratko, Ratku Mladiću očigledno je istekao rok trajanja, jer je pronađen usamljen, bolestan, siromašan kao crkveni miš i bez igde ikoga svoga – osim malobrojnih rođaka
Tačno je, dakle, da se Srbiji odavno nije dogodio Nole i da "događaj zvani Nole" predstavlja naše veliko bogatstvo. Ali iznenađenje i "razmere događanja" proističu, pored ostalog, otud što se Srbiji odavno nije dogodila – Srbija, koja se bori za samu sebe
"Nemam ništa protiv toga da se o filozofiji govori na radiju, na televiziji, ili u kafeu, ali sve češće primećujem da ono što se dešava, barem u Francuskoj gde je, kako se to kaže, biti "filo" veoma "u modi", više ima veze sa zdravim razumom, nego sa visokim zahtevima strogog mišljenja. Ne može svako da bude Sokrat koji izvlači istinu iz usta prolaznika
