Ako bi, uopšte, bilo zakonskog osnova (doduše, ova vlast je na slučaju Savamale dokazala da ume da pogazi i zakon i Ustav) da se srpski vojnici priključe ruskoj humanitarnoj akciji u sirijskom gradu Alepu, postavlja se pitanje kako bi jedna osiromašena i neopremljena vojska (a i država) bila u stanju da pomogne jednoj ruskoj armiji? Drugim rečima – su čim ćemo pred Putina
Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani
Treći sat uveliko teče. Disciplina pomalo popušta čak i u ministarskim redovima. Pogotovo u onom drugom, malo skrovitijem redu. Mlade snage – Krkobabić, Slavica i Ana – sede kao sfinge. Dobro se drže i Antić, Knežević, Nedimović, Jadranka Joksimović i Vanja Udovičič. Vulin se s nekim intenzivno SMS-uje – i intenzivno gestikulira. Neša i Rasim se tiho smejulje i sašaptavaju. Ivica i Zorana stoički podnose – mada s mučeničkim izrazom na licu. Oni su, uostalom, ne računajući Vanju, verovatno i u najboljoj kondiciji, budući da su se u prethodnom periodu najviše vežbali u disciplini "ćuti i trpi". Vujović laganim i dostojanstvenim korakom odlazi na pauzu
Kakva je sudbina još jednog od mnogih "poslova veka" sklopljenih između države Srbije i arapskih investitora, kako je osnovana kompanija inventivnog imena "Nova kompanija" i zašto je u godini kakva se samo može poželeti suncokret u Moroviću jadan i nikakav
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat
Razbijanje LGBT tabua u vladi je civilizacijski gest za svaku pohvalu; baš šteta što ne ilustruje politiku vlasti, nego je prikriva
Dva nova američka filma – biografije Majlsa Dejvisa i Četa Bejkera – pojavila su se gotovo paralelno, baš onako kako su se dvojica pratila i u životu: Miles Ahead, režija Don Čidl, i Born to be Blue, režija Robert Budro
Šta su pregovaračka poglavlja i kako ih otvoriti
Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide
Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena"
Od eksplozije bombe u beogradskom bioskopu "20. Oktobar" pa do današnje nervoze u Republici Hrvatskoj oko Josipa Perkovića i njegove sudbine neprekinut je niz indicija, nagađanja i očiglednih uzajamnih veza između hrvatske terorističke neprijateljske emigracije s jedne i državne bezbednosti bivše jugoslavije s druge strane. Danas, posle tolikih godina, posle raznih otkrića, svedočanstava i dokumenata – ništa više nije tako crno-belo, kao što je bilo
Stećci četiri države upisani na Uneskovu listu i zato što projekat kojim su nominovani šalje snažnu poruku dijaloga i razumevanja i zato što je njime podignut most kulture u ovom regionu
Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
"Na Kosovu i Metohiji su naši odbornici odbili da budu sa SNS-om, a imali su velike ponude. Tamo se mnogo teže živi nego na Vračaru i Voždovcu, pa onda, kad su mogli oni da odbiju, mislim da mogu i svi ostali. Kod nas u društvu, a ni naša stranka nije imuna na to, ima ljudi koji su po zanimanju profesionalni političari. Oni kad padnu iz politike, nemaju gde da padnu – nemaju zanimanje, zvanje niti znanje kome će da se vrate. Ivica Dačić i premijer Vučić ništa drugo u životu nisu radili nego što su držali banku u Skupštini, bili političari, direktori, i to je sve"
Sve što ste ikada poželeli da znate o procesu evropskih integracija Srbije, i ponešto što možda niste
Osim Kusturice, Šerbedžije, Mikija Manojlovića, Mire Furlan, Branke Katić, Nataše Ninković, Nede Arnerić, Mirjane Joković, Nikole Đurička, Dragana Mićanovića i drugih glumaca i reditelja o čijim uspesima u inostranom filmu verovatno svi sve znamo, ima još mnogo imena sa ex-YU prostora bez kojih Holivud ne bi bio to što jeste
Prvi detaljan izveštaj sa onoga što danas nazivamo sportskim događajem nalazi se u XXIII pevanju Homerove Ilijade. Mnogo razloga čini to pevanje najstarijim potpunim svedočanstvom tradicije koja je proizvela Velike igre antike na jednoj i, na drugoj strani, kroz stoleća i stoleća diskontinuiteta, delovala na onaj deo ljudskog duha koji danas, bilo to opravdano ili ne, nazivamo olimpijskim
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Prema nedavno objavljenom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, u poslednjih dvadesetak godina zemlje centralne i istočne Evrope napustilo je 20 miliona mladih i obrazovanih ljudi. Posao, bolje plate i sigurnost bili su glavni motivi za odliv istočnoevropskih kadrova u razvijenije države Zapada. Da li je danas situacija drugačija
Četiri napada za sedam dana – jašući na talasu straha, populisti igraju na kartu da je za sve kriva Merkelova jer je dovela izbeglice. Pribraniji pozivaju na "herojsku opuštenost"
Dok se ispisuju legende o turskom 15. julu kao prazniku demokratije, u atmosferi linča traje obračun s protivnicima
Tužilaštvo može nešto da utvrdi tako što da nalog policiji da nešto istraži. Da li vi stvarno mislite da će policija, gradska policija, da utvrdi da je kriv načelnik gradske policije? Vidite, ja u tu opciju ne verujem. Sa druge strane, tačno se zna ko je to rušio, čiji su bili bageri, kog preduzeća, tačno se zna da je među maskiranim licima bilo policajaca, od toga jedan je bio visokog čina... To je opšte poznato u gradu, a i ne mogu da posle dokazujem o kome je reč. Pogledajte ko konkuriše za brojne projekte u gradu, koja firma, pa vidite da li su slučajno njihovi... Prvo, nijedan bagerista se ne bi usudio da ruši ako je zgrada pod naponom. Drugo, nijedno privatno preduzeće – osim neke kriminogene grupe – ne bi ljudima oduzimalo imovinu i telefone, i na neki način onemogućavalo kretanje
Jedna od osnovnih teza ovog teksta jeste da Aleksandar Vučić svojim karakterom i načinom vladavine jeste glavni generator permanentne političke krize i nestabilnosti u zemlji. I to sada postaje gotovo očigledno. Nije sporno da je on glavni politički "čimbenik", da ima najveću podršku i najveću moć u zemlji. Nema sumnje da se, čak ni kada je u punom formatu, tu vlada i ministri malo ili nimalo pitaju i odlučuju o bilo čemu bitnom. Ali se tu ponovo vraćamo na pitanje forme i njenog značaja. On se navikava da ne samo faktički nego i bukvalno vlada bez vlade i bez parlamenta. Građani se navikavaju na takvo stanje kao redovno. Ljudi u svim institucijama to počinju shvatati kao normalno. I to nipošto nije dobro, čak i kada bi se na taj autokratski i vaninstitucionalni način i moglo dugoročno upravljati zemljom. A ne može
Evropski sud za ljudska prava kaznio je državu Srbiju, ali odgo-vorni za eksploziju u "Grmeču" ostaju van domašaja pravde
