Politika i štrajk glađu
Strasna sedmica Tomislava Nikolića
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
"Jednom je jedan par došao kod mene u atelje da kupi sliku, odlučili su se za jedan ženski portret, ali su hteli da izaberu i muški. Jedan od onih koje sam im ponudio podsetio ih je na neku osobu koja ih nervira. Ja sam se našalio da bi ako ga kupe mogli da ga gađaju pikadom i tako mu se osvete, i – oni su kupili i njega. Ne znam da li ga zaista gađaju, ali znam da se jedna druga gospođa dobro slaže sa portretom koji je kupila kod mene u ateljeu. Rekla mi je da kad god izađe iz kuće, ona mu mahne"
Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...
Vlada nije reprezentativni već izvršni organ, ali u njenoj rekonstrukciji i smanjenju na 17 ministara, četiri potpredsednika i jednog premijera ključno je bilo ko iza koga stoji
Koliko dugo i koliko uspešno se izdaleka – naročito iz pritvora – može voditi politika u zemlji, najbolje pokazuje primer Vojislava Šešelja. Evo, već osmu godinu čovek pokušava da održi svoj uticaj i autoritet u Srbiji, a postigao je da mu se stranka rascepi na veći, raskolnički, i na manji, lojalni deo; da postane pojava marginalna i neozbiljna; da od njega dignu ruke oni od kojih je najviše očekivao – Rusi i "antiglobalisti"
Na veličanstvenoj narodnoj skupštini Srbija je dobila novi, svi kažu moderni i demokratski Ustav. Knjaz, međutim, ne deli optimizam Dimitrija Davidovića, Tome Vučića Perišića i drugih, mada priznaje da bi ovaj ustav mogao biti i put iz sadašnjih smutnih vremena i političke neizvesnosti, ali da nije baš siguran u to
Naprednjaci menjaju košulju i traže vanredne izbore. Vlada u senci predsednika Tadića ne pokazuje da je zabrinuta zbog toga. Socijalni milje Srbije 2011. je takav da za vladu nije najdramatičnije pitanje koliko je naprednjaka bilo na ulici, već koliko je ono tiho nezadovoljstvo ispod površine
"Pre ulaska u zgradu Vlade niko od nas, sem Nebojše Čovića, nije znao šta je vlast niti kako izgleda zgrada Vlade. Svi mi smo bili ljudi koji nikad u životu tamo nisu ušli, jednako bi bilo da smo ušli u zgradu francuske vlade – i nju smo svi videli tek spolja, tek fasadu, sa ulice", kaže danas Žarko Korać, jedan od potpredsednika ondašnje vlade
Dragan Šutanovac, ministar odbrane, govori o planovima vojne industrije u 2011. godini (B92)