Nemačku ove godine očekuje više zahteva za azil nego ikada ranije. Rekordan je i broj napada na izbegličke domove. U Bavarskoj su se dosetili da kola opet slome na Balkancima – onima koji nemaju šanse za azil, pa tobože nepotrebno opterećuju nemačku birokratiju i parazitiraju na socijalnom sistemu
Privukla mi je pažnju jedna metafora koju je Premijer nekoliko puta upotrebio opisujući ponašanje našeg javnog sektora: "Svi bi da se nakače na sisu i da muzu Državu." Država je taj izvor mleka, dojilja, majka hraniteljka, izvor neopisive sreće novorođenčeta, kako smatraju psihoanalitičari. Ta Dobra dojka ima mleka za sve, ona je erotizovana, zaštićujuća, svemoćna. Baš kao i Država
Vučića bi neko mogao da pita kako s platom od 124.000 dinara izdržava porodicu, plaća deci školovanje pa još o svom trošku plaća novinarima kolače, a povremeno napravi i neki prijem ističući kako se, eto, on galantno mašio novčanika sve da državi ušpara neki dinar
Što se tiče cenzure, ona je vrlo ciljana i vrlo je perfidno urađena. Vi ukidate dve-tri ključne, relevantne emisije, u kojima su u debati učestvovali i neistomišljenici. Time ste umrtvili javnosti i sada je to jedan veliki šou, koji zbunjuje one koji su neobrazovani, a odbija one koji su obrazovani i koji se sve više povlače
"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj
Građani u podsvesti ne mogu da zaborave da iza evro-osmeha sadašnjih naprednjaka stoje krvavi očnjaci nekadašnjih radikala. I to je ono što ih plaši, jer svi znaju kakvi su nekada radikali bili, šta su radili i kakve su užase pravili ovoj zemlji. Ne verujem u tu vrstu naprednjačke metamorfoze i mislim da, ako svi budu ćutali, sutra više neće imati ko ni da ćuti
Vučić želi da bude prepoznat i kao regionalni šampion regionalnog pomirenja, barem koliko je to bio Boris Tadić, a po mogućstvu i mnogo više. Dakle, poštovan kao Tito, opasan kao Milošević, regionalno omiljen kao Tadić, hrabar kao Cipras i tragičan kao Đinđić. Ali od svega toga, zapravo, ništa – pogotovo ne ovo poslednje – baš sasvim, do kraja i odistinski
Šta je omogućilo ovakav apokaliptički ton prvih ljudi Srbije, koji govore o regionalnoj nestabilnosti, čak o "ratu"? Treba videti šta se novo dogodilo u poslednjih nekoliko godina; ispada da su se dogodili baš oni
Kad se svi pitali koji Vulin stig’o, na binu stupi ministar vojni Gašić, i održa najbolje otvaranje u istoriji najvećih vrućina: Veliko mi je zadovoljstvo da u ime predsednika vlade RS g. Aleksandra Vučića mogu danas da prisustvujem manifestaciji
Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno
Procena da se zasad ne isplati rušenje vojvođanske autonomije, kada je ona već samo "fasadna" posle "dogradnje" Miloševićevog ustava Srbije iz 2006. godine, možda se zasniva na zebnji da izborni trijumf Vučićevih naprednjaka u Vojvodini neće biti uverljiv kao 2014.
Beogradska poslovna škola je 2013. godine, mimo zakona i po nalogu visokih vladinih funkcionera, pozajmila sedam miliona evra prezaduženim kompanijama i Vaterpolo klubu Radnički, bez mnogo izgleda da će taj novac povratiti, saznaje BIRN
