"Najviše brine kad se stranka pretvara u borbeni odred. Jer ovde je došlo do toga da ko god šta kritički kaže, samo posle jednog minuta, na svim medijima, na svakoj televiziji stižu psovka, pljuvanje i najobičnije laganje. Bolesno je hteti svu vlast u jednim rukama"
Da je vlasti iole i istinski stalo do unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, onda bi tu raspravu organizovali i negovali u skupštinskom plenumu. A upravo to je stvar koju su najviše i gotovo panično izbegavali tokom ovih godinu i više dana aktuelnog skupštinskog saziva
Za Prištinu je Vučićeva inicijativa zanimljiva isključivo kao nagoveštaj da bi Beograd u dogledno vreme mogao da prizna Kosovo. Albanci su ispravno procenili da poziv nije upućen njima, to jest da je reč o unutarsrpskom pitanju
Umesto objašnjenja, pristojnog izvinjenja, možda čak i otvaranja ozbiljnih rasprava o onome što se dogodilo, "Politika" je posle objavljivanja tekstova izmišljenih autora, pred javnost izašla s novim napadima, novim upiranjima prstom, novim besom i novim sukobima. Kao da joj već nije dovoljno bruke u bližoj i nešto daljoj prošlosti
"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"
"Do pre tri, četiri godine imali smo jedan prilično dugačak talas mizantropskih i nihilističkih filmova o klincima po beogradskim predgrađima gde nema nade, nema boga, nema svetla, nema ničega. Sad imamo jedan potpuno drugačiji talas, gde imamo neke bogate Beograđane koji se pate zato što se možda vole, možda se ne vole, otuđeni su jedni od drugih, imaju švalere, nemaju švalere. Sad je to glavna stvar"
Sve prethodne vlasti u Srbiji – kao i u drugim zemljama – krile su obim izvoza naoružanja i vojne opreme. Sada je, posle dolaska naprednjaka na vlast, nastupila suprotna praksa: na sva usta se veliča i najavljuje ekspanzija poslova ove vrste koju je 2012. najavio Aleksandar Vučić. Od tada tu mantru ponavljaju svi minstri odbrane i drugi državni funkcioneri
To da je važnija vest što je ministar vojni nekog ili nešto obišao i slikao se za medije nego da li je taj neko živ ili mrtav nije počelo od Vulina (setimo se helikoptera sa bebom), ali preti da se razvije do dosad neviđenih razmera
O odluci Vlade da imenuje dva nova člana, u Savetu za borbu protiv korupcije saznali su iz Službenog glasnika. Pre dve-tri godine Savet je Vladi predložio svoje kandidate, ali od toga, naravno, nije bilo ništa
Za napade na novinare i građane na polaganju zakletve Aleksandra Vučića za funkciju predsednika Srbije odgovorni su ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci, inače povezani sa beogradskim kriminalcima, otkriva KRIK
Po leđima Srba na Kosovu i Metohiji su pucale sve pogubne politike Aleksandra Vučića u poslednjih 27 godina. Kako one u kojima je sudelovao kao saučesnik, tako i ove koje sam kreira. Unutrašnji dijalog koji on predlaže zapravo je – monolog
Bivalo je mnogo pokušaja da se odredi da li je ugovor sa Fijatom bio dobar ili loš potez države Srbije, i nijedan – naravno – nije mogao do kraja da odgonetne šta je to Srbija obećala i dala u prethodnih skoro devet godina, jer najveći deo ugovora i prethodna i ova vlast skrivaju
Vučić je stvorio uverenje da svaki dan u svakom pogledu sve više napredujemo i nema prava da se duri, čudi i iznenađuje što bi i narod hteo da učestvuje u toj blagodeti
Vučić i ekipa će pobeđivati i dalje, čak i u Beogradu, jer na drugoj strani nema nikoga
Radnici vele da znaju da Gorenje poštuje zakone, ali je na delu sistem koji je protiv radnika: dok većina u proizvodnji, i subotom, crkava za bedne pare, najgori radnici i poltroni su šefovi i sindikalci, koji štite poslodavca, uteruju disciplinu i prete im da će ostati bez posla
Vlada pravilo da one zemlje koje su spore i nevoljne u reformama investitorima moraju platiti više – a najviše one gde o privilegijama investitora odlučuje najuži krug političke superstrukture, to jest gde o svemu može da odluči šef takve superstrukture. To je vrzino kolo iz koga je, takođe, opasno naprečac iskakati, kad se već toliko zavrtelo da je izgubilo svaku meru
Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali
Što se iljadarke i vojske tiče, za ovo leto predlažem lako štivo Borisa Dežulovića koje spaja dve naše današnje teme, pornografiju i rat i nosi simboličan naziv – "Jebo sad hiljadu dinara!"
Hapšenjem novinara Dejana Anđusa, njegovom tabloidnom interpretacijom i zloupotrebom, počeo je oštar obračun unutar grupacije koja je u velikoj meri pomogla SNS-u da dođe na vlast. Ko je verovao da je prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem garant za poslove u Srbiji, sada mora da se zapita šta će mu se dogoditi ako kao Anđus krenu da javno govore o lošim stranama Vučićeve vladavine
Vučićević je simbol našeg moralnog sunovrata, a on je i slika u ogledalu Aleksandra Vučića. Način na koji on vodi medij isti je kao i način na koji Vučić vodi državu. Zapravo, kroz njih dvojicu i Željka Mitrovića možemo da vidimo šta je logičan kraj dugogodišnje negativne selekcije
Kako da predsednici Vlade dam stotinu dana, kad predsednica meni nije dala nijedan
Pogledajte elitu ološa koji je zajahao ovu zemlju, studirajte ih jednog po jednog: nigde čoveka, nigde autentične egzistencije
Ne miriše na dobro: radnici štrajkuju, uprava se ne oglašava pozivajući se na (ne)poznat princip da ne pregovora dok štrajk traje, Država d.o.o, manjinski suvlasnik fabrike, sve do pre neki dan pravila se nevešta, propuštena proizvodnja meri se u hiljadama komada automobila, kooperanti šalju svoje radnike na prinudne odmore…
Zaista je sasvim neuobičajeno da se šefica vlade jedne zemlje koja sebe smatra suverenom pravda ambasadoru druge zemlje zbog nečega što je objavila novinska agencija iz treće zemlje, pa još to dokazuje stenogramom (da li je Čepurin dobio i zvučni snimak?). Odmah se postavilo pitanje zašto Brnabićeva, ako je već pogrešno citirana, nije odmah poslala demant Blumbergu i zatražila ispravku, koju bi ta agencija svakako morala da uvaži, a ako to već nije htela da uradi, zašto se nije prvo obratila srpskoj javnosti, nego ruskom ambasadoru. I konačno, zašto je, kad je mačka već puštena iz džaka, punih pet dana ćutala
Vlada Srbije je u 2016. godini potrošila skoro 700 miliona dinara da bi se renovirali pojedini toaleti u 142 zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije. Logika kojom je novac trošen, međutim, nije jasna
Ljudi, imamo uživo izvlačenje linije u informativnom programu u meni nepoznatom kontekstu
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
