"Zašto Vučić nije demisionirao kada je Slavko ubijen? Zašto nije podneo ostavku kao ministar informisanja, ostavka je moralni čin. Zašto nije rekao: pošto se ovde dešava nešto s čim ja nisam upoznat, ja neću da zbog toga snosim odgovornost, i demisionirao. Ali ne, posle svega toga, taj zakon o javnom informisanju i dalje je bio u funkciji sve do pada Miloševića. I sad kaže – šta? Da ne zna ništa? Pa, neće biti"
Slušajući i jedne i druge, stiče se utisak da žena u ovom društvu nije ravnopravno ljudsko biće, nego štićeni objekat, doduše sa radnom i reproduktivnom sposobnošću, ali i dalje objekat
Nakon više od godinu dana busanja u grudi da će pomoći niškom Aerodromu "Konstantin Veliki", država je zapravo odabrala da pomogne jednoj ili više avio-kompanija, i to sumom (15 miliona evra za tri godine) o kojoj niški aerodrom može samo da sanja
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
Žena – inače plaćena da organizuje, priprema i koordiniše medijske nastupe predsednika – odjedared postala najvažniji državni autoritet za razgovor o medijskim slobodama. Ako se zna da ovde postoji Ministarstvo kulture i informisanja, državni sekretar za informisanje, ako postoji regulatorno telo za elektronske medije, a najvažnija i zapravo jedina relevantna sagovornica je savetnica Vasiljević – ta se situacija ne može smatrati normalnom. A mi je, eto, živimo
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
Koliko je u Srbiji važno da li živite u blizini sanitarne ili nesanitarne deponije? Ima li razlike ako je dom porodice Mirić iz Belanovice vazdušnom linijom od smetlišta udaljen 250 metara, kako oni tvrde, ili 800, kako kaže direktor komunalnog preduzeća iz Ljiga, ili 587, koliko je izmerio sajt Geosrbija
Srbija, koja se do danas delila mnogo puta, prvi put ima medijsko tržište koje fizički razdvaja gledaoce. Problem je u tome što ne samo da ne biramo programe koje želimo da gledamo, već smo ugovorima sprečeni i onemogućeni da dokupimo programe koje želimo
Izbori će biti u junu ili martu, saopštili su nam iz predsedništva Srpske napredne stranke, ali njima verovati to se danas zove "kod naivnog Nišlije" jer Vučić može da zakaže pa naglo otkaže, kao što je bio slučaj s paradom u Nišu
Oni ne znaju za svet pre interneta. Prvo su naučili da rukuju mišem, pa tek onda da vezuju pertle. Oni su junaci serije Moja generacija Z
Ministar vojni iz prve položio zakletvu, na podvigu mu čestitali oficiri, generali, na svečanost doš’o ceo kabinet, bila prisutna i žena sa sitnu decu, ka’ da je probio Solunski front, sa slonovima preš’o Alpe...
"Iako su formalno počeli kao reakcija na povređivanje jednog političara, protesti su nedvosmisleno pokazali da je ljudima, građanima, došlo do guše. U toj odluci da prljava voda ne dođe i do nosa ima, pre svega, bunta protiv ove divljačke, bahate i arogantne vlasti, ali i ozbiljne razočaranosti stanjem na opozicionoj sceni. Da, bilo je malo javnih ličnosti koji su od početka pružili otvorenu podršku protestima, ali sam uveren da lični primeri uvek imaju presudnu ulogu"
"Loš kadar je neposredni uzrok, a iza toga postoji suštinski problem – zašto taj kadar opstaje, iako se već drugi put ponavlja pad proizvodnje. To može da se objasni prirodom aktuelne vlasti: partijski interesi su iznad društvenih i državnih. U takvim okolnostima mnogo je važnije za poziciju nekog rukovodioca da bude lojalan stranci i predsedniku nego što su važne njegove sposobnosti, stručnost, poštenje i posvećenost"
Dugo najavljivani kao mogućnost prevazilaženja unutrašnje političke krize, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji i dalje izgledaju više kao pretnja opoziciji a manje kao želja režima da se politički život normalizuje. Zato izgleda da će se pre konačne odluke bitka voditi na ulici gde će režim pokušati da organizovanom masom jednom za svagda preuzme temu mitingovanja po principu "to mi radimo i vidi koliko nas je", ako građani ne poslušaju onu poruku sa poziva koji kruži društvenim mrežama i na kojoj piše: "13. april, Beograd, Milion što se čita kao Mi ili On"
Šta nam Vučić poručuje diletantskim igrokazima poput šahovske partije bez pobednika
Vlast u Srbiji je diskreciona do krajnjih granica, sve odluke su u rukama Aleksandra Vučića, ali meni izgleda da je on u rukama mnogih ljudi koji su uz njega porasli do nove poslovne i društvene elite
Više od dva dana trajala je rasprava koga i zašto možemo smatrati decom. Uključili su se lideri Saveza za Srbiju, predsednik Aleksandar Vučić, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, direktor policije Vladimir Rebić i brojni gnevni građani. Do utorka uveče svih šest osoba osuđenih prekršajno na kaznu od 30 dana zatvora i trojica zadržanih u pritvoru pušteni su na slobodu
Da li će događanja od ove nedelje omasoviti protest ili je ipak potrebna jača i bolja organizacija i koordinacija; da li je sve ono što se desilo bilo samo lični PR Boška Obradovića i posledica sve vidljivije borbe za "prvog čoveka" SzS; da li je SzS sposoban da iznese i artikuliše ono što se ulicama Srbije valja već više od 100 dana... Čak i posle sledeće subote, pa i posle tog velikog, važnog protesta najavljenog za 13. april, i pred liderima opozicije i pred organizatorima protesta stajaće pitanja: kuda smo pošli, zašto idemo i znamo li da nađemo vrata
Za razliku od brojnih ličnosti koje su se našle u ovoj rubrici, Stefanović senior ni po čemu ne zaslužuje da dobije neki poseban tretman osim što je otac sina koji koristi svoju poziciju da ga sačuva od istraga koje bi u pitanje dovele njegove penzionerske poslove
Siguran sam da bi nivo nasilja tokom događaja u zgradi RTS-a sigurno bio veći, odnosno, svojim prenosom N1 je uspeo da ispuni najvažniju ulogu medija. Kamere su, praktično, bile jedina brana eskalaciji nasilja sa obe strane
I u seriji "Vrata do vrata" niko ne priča o politici, kao da je u pitanju rijaliti program, a to znači da serija ima elemente naučne fantastike. Malo petlje, komšije
Čovek bi pomislio: dovoljno je da malo jače duneš i da ova skalamerija popada u veličanstvenom neredu. To se, međutim, ne dešava. Dakle, problem je na drugoj strani
"Želim da čujem na primer šta imaju da kažu legende – Zdravko Šotra i Želimir Žilnik. Ali ne želim da znam šta ima da kaže Krle iz Idola. Ne zanima me šta ima da kaže Vučićević, zašto bi me zanimalo? U njima vidim one koji će iste takve gadosti pisati i za sledećeg gazdu, meni je to odvratno. Zovem samo ljude od integriteta, a ne one koji će ko god da je na vlasti pljunuti opoziciju, jer im je to posao. Naprosto, ne poštujemo takve ljude, mislimo da ne govore istinu nego govore namenski, plaćeno namenski, po zadatku. Takva im profesija"
Slučaj Mišković pokazuje svu nespremnost i tužilaštva i suda da budu objektivni i samostalni. Oni su poslali jasnu poruku da je pravda u Srbiji selektivna, prividna, privremena i povremena, rekao je Zdenko Tomanović
Posle četrdesetak dana provedenih u pritvoru zbog sumnje da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića iz Vrčina, predsednik opštine Grocka i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Dragoljub Simonović pušten je na slobodu. Istovremeno je Milan Jovanović izjavio da oseća da mu je bezbednost ugrožena dok je Simonović van pritvora, pa svoju ličnu slobodu može bar malo da oseti kad sam sebe zatvori u iznajmljeni stan. U utorak je dobio stalnu policijsku pratnju, te sad Jovanović može da izađe iz sopstvenog zatvora i okusi svoju gorku slobodu
