Intervju - Pol Oster, pisac

04.avgust 2004. Majkl Vud

Pisac priča o ljudima samoće

Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.

01.jul 2004. Miloš Bobić

Imidž

Redakcija "Bezbožnika"

06.maj 2004. Redakcija "Bezbožnika"

Nedosledni liberal

"Bezobrazni ‘Bezbožnik’"; "Vreme" br. 692

Knjige - Odgođena demokratija

14.april 2004. Ivan Milenković

Lekcije o zdravom razumu

Milorad Belančić: Odgođena demokratija; Krug, Beograd 2004.

Stogodišnjica piščevog "dobrovoljnog izgnanstva" - Džejms Džojs i film

14.april 2004. Dejan Kosanović

Džojs ide u bioskop

Pre jednog veka — 1904. godine — budući veliki pisac otisnuo se iz rodnog Dablina ka Evropi u potrazi za srećom. Posle višemesečnih nedaća konačno je stigao do Pule, gde je 1904. i 1905. predavao engleski u "Berlicovoj školi stranih jezika", da bi taj posao nastavio u Trstu od jeseni 1905. do polovine 1914. godine. Tu se slavni Irac susreo s pokretnim fotografijama...

Sudbina zadužbina

07.april 2004. Vera Didanović

Kome je namenjeno a kome suđeno

Zašto ni pet godina posle smrti doajena novinarstva Predraga Milojevića nije zaživeo njegov fond i šta je sa drugim poklonima namenjenim novinarima u Srbiji

Kosovo posle etničkog čišćenja

31.mart 2004. Nenad Lj. Stefanović

Prelazak na opštu priču

Knjiga o kosovskoj multietničnosti je zaklopljena i teško da bi bilo ko sa osećajem za realnost pokušao da je uskoro otvara i čita na isti način kao što je to činjeno do sada. Osim možda predstavnika međunarodne zajednice koji su suviše mnogo investirali u jednu propalu politiku da bi sada tako lako mogli da od nje odustanu

Kulturna baština

24.mart 2004. Tamara Skrozza

Noć i plamen

U trenutku dok se hilandarski zidovi nisu pošteno ni ohladili, na Kosovu je izgorelo još bar 25 crkava i manastira. Posle toga, vatre su gorele u Nišu i Beogradu, Hari Holkeri je konstatovao da je izgorelo "par crkava", domaći zvaničnici bili su zgroženi, internacionalne organizacije za zaštitu kulturnih dobara neme. Čitava priča pokazala je da ovde, posle decenije ratova, ne vladaju ni Srbi, ni Albanci, ni međunarodni mirovnjaci, već ljudi s bakljama, bombama i puškama sposobni da unište ono što vekovima nikome nije smetalo

Međunarodna zajednica i Kosovo

24.mart 2004. Dejan Anastasijević

Grubo buđenje

Kula od karata koju je UNMIK gradio pet godina srušila se za samo dva dana

80 godina nadrealizma (1924–2004)

10.mart 2004. Miroslav Karaulac

Između sanjanja i delanja

Pre tačno osamdeset godina u Parizu je objavljen Bretonov prvi manifest nadrealizma, pokreta koji je značajno uticao na umetnost XX veka