Izgleda da se težište sukobljavanja pri kraju duge izborne kampanje u Srbiji premestilo na onu tačku u kojoj se uz dosta prelivanja dodiruju levi i desni centar, što je ipak bolje nego da protiče u znaku razrade testamenta živog haškog zatočenika Šešelja
Nedavno sam se sreo sa svojom generacijom koja je završila Akademiju 1986. Slavili smo zajedno. Došle su kolege iz Makedonije, a to veče smo imali pozive kolega iz BiH, iz Hrvatske, od ljudi koji iz tehničkih razloga nisu mogli da dođu. Ipak, konstatovali smo da niko iz naše generacije nije optužen za ratne zločine. To je bila lepa vest i na neki način satisfakcija
"Kod nas je socijalni položaj vojske u društvu potpuno pomeren. Recimo, ove godine se na konkurs za Vojnu akademiju prijavilo samo dvadeset osam ljudi, samo su dvadesettrojica došla na testiranje, a samo četvorica zadovoljila kriterijume. Kad sam se ja upisivao u vojnu školu, konkurisalo nas je osam na jedno mesto. To je dovoljan razlog da se zapitamo ima li danas vojska takav položaj u društvu koji mnogi misle da ima"
Kao prvo, Srbija je po mom mišljenju najvažnija zemlja i ključ stabilnosti ovog regiona. A drugo, jugoistočna Evropa je ključ stabilnosti Evrope u celini. Kad je reč o preimućstvima Srbije, to se pre svega odnosi na srpsku vojsku. Za razliku od mnogih drugih zemalja, u Srbiji vojska ima mogućnost da bude na čelu društvenih reformi
Činilo se da su, posle eksplozije vojnog magacina, u pogođenim gradovima samo pukla stakla, ali se pokazalo da ima štete i na gramofonima, da ljudi hoće i nove kuće. Vlada, do sada, dala 30 miliona, a firma "Vujić", koja je promenila stolariju na školama, uzela preko 160. Za taj posao i Velja Ilić, javno, veli da je nekorektan, da nema smisla, i da on s tim nema veze
Nije zabeleženo da je Koštunica zapretio Amerikancima pogoršanjem odnosa, kao što time nismo pretili ni drugima koji s Čekuom imaju ili će ovih dana imati posla. Biće, ipak, da je reč o nesimpatiji
Teška ruka zakona spustila se na rame penzionisanog generala Ace Tomića i grupe bivših oficira zbog pomaganja u skrivanju Ratka Mladića. Je li to korak bliže hvatanju Mladića ili još jedan pokušaj kupovine vremena
Fenomen "Laufer" podgrejan je prošle nedelje bez vidljivog povoda, ali sa razlogom koji se može naslutiti: jedan tabloid zbog nečega hoće da iskompromituje političke sponzore drugog tabloida, jer su tu sad neki izbori na vidiku, a i zgodno im dođe. Osim toga, to je još jedan korak u održavanju brige da šta će sve Bagzi Milenković kazati jednoga dana. Kad on ne bude rekao ništa od mesecima najavljivanog, nema veze – ionako će se zaboraviti šta su tabloidi proricali, kao što se zaboravilo i na "Lauferove" procene, odreda pogrešne
Tadić je uspeo da uglanca lik svoje stranke u javnosti, i da je pomeri ka umerenom delu političkog spektra
Zbog glupog incidenta prilikom parade pitomaca vojnih akademija sada treba da strada jedan momak koji je samo spontano izrazio sve ono što vlast, vojska i društvo u kome živi tiho misle, a ne smeju glasno da kažu. Da svima njima Ratko Mladić nije bio i ostao heroj, ne bi ni taj mlađani vojni policajac bio podigao ruku na pozdrav. Šta on, rođen 1982. u Pirotu, zaista zna o Ratku Mladiću? Šta njegovi drugovi, proizvedeni u potporučnike toga dana, znaju o Ratku Mladiću? Šta Srbija danas uopšte zna o Ratku Mladiću
Opčinjen Željkom Ražnatovićem Arkanom, Legija se trudio da ostavi utisak jedinog naslednika najpoznatijeg srpskog paravojnog komandanta. To je značilo da mora biti i porodični čovek i bogati mafijaš, ugledni patriota i neko čije ime izaziva strah i poslušnost. Za razliku od Arkana, Legija se teško snalazio u ovoj ulozi: nedostajalo mu je iskustva pravog kriminalca s ulice i poznavanje sveta van kasarne i vojske
