U Berlinu je otvorena izložba 12 umetinika iz bivše Jugoslavije. Ideja izložbe je da se objasni postkolonijalna, postmigrantska ali i feministička perspektiva fenomena gastarbajtera
Komercijalizacija dece na internetu postala je uobičajena pojava od Amerike do Rusije. Zakonske regulative širom sveta kasne za ovim društvenim fenomenom, pa mnogi roditelji prelaze granice u eksponiranju svoje dece na društvenim mrežama. “Komercijalizacija je mač sa dve oštrice, jer dok javnost zvanično osuđuje roditelje influensere, publika je zapravo gladna takvog sadržaja”, kaže za “Vreme” edukatorka o bezbednosti dece na internet Katarina Jonev
Nadležna ministarstva Republike Grčke donela su zajedničke odluke koje se tiču zakupa priobalja, prema kojima će na mnogim plažama biti zabranjene ležaljke. Čitava izmena zakonke regulative usledila je nakon prošlogodišnjih protesta građana
Beograd na vodi će nakon proširenja obuhvatiti ogroman deo savskog priobalja, područja koje je već ekološki devastirano. Širenje kompleksa povećava rizik od poplava, pojave toplotnog ostrva i dodatnog zagađenja vazduha, kaže Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta
D. D. (40), brat jednog od osumnjičenih za nestanak i smrt dvogodišnje devojčice D. I, umro je nasilnom smrću u policijskoj stanici u Boru, ustanovljeno je veštačenjem Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, saznaje "Radar". Tužilaštvo u Zaječaru rezltate veštačenja očekuje tek u ponedeljak
Sumnja se da su D. D. i S. J. udarili devojčicu kolima, nakon čega su je stavili u automobil i odvezli na, za sada, nepoznati lokaciju. Telo devojčice još uvek nije pronađeno
Srpski vozači navikli su na vožnju u magli, sa malom vidljivošću, pa su donekle spremni da reaguju na vreme kada se prašinska oluja pojavi na putevima. Stručnjaci ipak upozoravaju da država još uvek ne prepoznaje prašinske oluje kao rizik, nema razvijene sisteme praćenja i uzbunjivanja koji bi u godinama koje dolaze mogli da postanu neophodni
Izgleda da je deo opozicije shvatio kako je bojkot-zamešateljstvo bio greška. Iz nekih lokalnih samouprava, kao što je recimo Novi Sad, dolaze vesti koje izgleda znače da će opozicija sigurno izaći na ostale lokalne izbore, kad god se oni budu održavali. Najgore od svega je ako odluka o bojkotu bude značila kraj teško stečenog opozicionog jedinstva, koje bi valjalo očuvati i jačati ga po širini i dubini
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica
“Po proceni konsultantske firme Jane’s iz 2012. godine, cena sata naleta “rafala” bila je 16.500 američkih dolara, sada može biti samo viša, zbog inflacije. Dalje, procena koju je prihvatio NATO jeste da bi svaki pilot trebalo da ostvari 180 sati naleta godišnje – mali broj sati naleta znači ne samo nedovoljnu obučenost za borbene misije, već i veći rizik od vazduhoplovnih nesreća. Po toj računici, potrebno je izdvojiti skoro tri miliona dolara godišnje samo za jednog pilota. Čak i ako se taj novac obezbedi, to će biti nauštrb ne samo drugih budžetskih korisnika, već i, na primer, mogućnosti obuke i održavanja infrastrukture u drugim jedinicama Vojske Srbije”
U žiži su otpušteni, odbačeni, izigrani i na sam rub egzistencije ali i zdravog razuma proterani radnici u privatizaciji i sumnjivom požaru uništene fabrike u neimenovanom srpskom gradiću, radnici koji se u svom (nekim čudom još uvek borbenom) očaju čak okreću i onostranom u pokušaju da ponovo stignu do tačke kakvog-takvog temelja za najbazičnije preživljavanje
