Sve je ličilo na organizovani haos. Stvaralo se zajedništvo među strancima koji su pohrlili sa svih strana da prave bedeme od džakova sa peskom. Tvitovima su se širile informacije o najugroženijim područjima. Činilo se da su ljudi u svoj ovoj nesreći pronašli nekakav smisao
Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. Specijalno za "Vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe
Da svaka nesreća nosi i nešto dobro pokazuje visoka solidarnost među građanima Bosne i Hercegovine, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Decenijama stanovnici ove zemlje nisu bili u nečem ujedinjeni kao što je to bilo u ovom slučaju
Direktor brane Stubo – Rovni, koja iznad Valjeva, tvrdi, da su spustili zatvarače, za koje prošle godine nisu dobili pare, "u Valjevu ne bi bilo poplave, ni u Lajkovcu, gotovo na potezu do Obrenovca"
"Veliki je posao obavljen, a još veći je tek pred nama: da se spreče pljačke, da se spreči panika, da se spreči kolanje kojekakvih glasina, na primer da je Obrenovac žrtvovan zbog Valjeva i takvih i sličnih nebuloza, koje normalan ljudski um ne može da zamisli"
Bedem je popustio oko pet... Kao što nije bilo nikakve koordinacije rada, tako nije bilo ni naredbe za povlačenje ili evakuaciju... Od ponoći do pada brane nije bilo nijedne patrole policije... Niža naselja – Belo Polje, Šljivice, Vašarište, kao i glavna ulica – potopljeni su u vrlo kratkom roku, za par desetina minuta čak, rekao bih, i pre sirene za uzbunu koja je puštena oko 5.20, ali samo jedna, koju najveći deo grada uopšte nije čuo. Evakuacija je išla kao i odbrana – traljavo, ne greškom spasilaca, koji su poslati u nepoznati grad bez mape ili dovoljno jakog svetla noću
Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi
O monopolu velikih internet kompanija, panici u Silicijumskoj dolini, zaštiti podataka, mogućnosti otcepljenja delova interneta i uticaju interneta na diplomatiju
Samo u prva tri meseca ove godine na severu Nigerije ubijeno je preko 1500 ljudi. Ova beskrajno siromašna i zabačena oblast dospela je, međutim, u žižu svetske javnosti tek kada je islamistička paravojska Boko Harem prošle nedelje otela preko 300 devojčica koje bi da menja za svoje zarobljene saborce, ili da ih prisilno udaje za svoje ratnike. Zapadni islamofobi imaju novi povod da vrište protiv "ekstremističkog islamizma", dok se prećutkuje da fundamentalizam na severu Nigerije nije verski već društveni fenomen, proizvod bede u ogromnom prostoru koji su francuski kolonijalisti zvali "beskorisna Afrika"
Oni koji se ibrete nad Svetlanom Ražnatović kao "simbolom mračnih devedesetih" možda bi trebalo da vide ko su tri vodeće ličnosti ove države
