Od ubistva Aleksandra Stankovića u jesen 2016. godine kao da se nešto događa na granici između politike i mafije u Srbiji. Dok forenzičari skupljaju krv i čaure sa ulica Beograda i Novog Sada a sudovi ili ćute ili donose čudne odluke, javnost ostaje bez odgovora ko i za čiji račun ubija po Srbiji i da li će država pobediti u ratu sa mafijom
Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
"Sledeće pitanje, molim", bio je jedini odgovor koji je rumunski ministar pravde uputio novinarima na pitanje o usvajanju uredbe kojom se menja Krivični zakonik. Posle toga narod je izašao na ulice rešen da tamo ostane
Stručni integritet i profesionalne sposobnosti nisu prva asocijacija kada se pomene Zlatibor Lončar. Međutim, kada se pomisli na njegove kolege iz Vlade, ispada da skoro svi liče jedan na drugoga: imaju neobične i uvredljive nadimke, mračnu ili kontroverznu prošlost, beskrupolozni su, bolesno ambiciozni i slepi su poslušnici najvećeg među njima
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Pretnje uvođenja obaveznog služenja vojske u Srbiji i u Hrvatskoj spadaju u unutrašnju politiku, a ne u politiku odbrane. Dva nacionalistička režima osećaju gubitak kontrole u društvu; mlađe generacije malo su se razularile i stiču razne ideje; treba ih uterati u red i stegu. Šta je bolje od vojnog roka
Sva je prilika da se Nikolić još uvek nada, jer nada umire poslednja, da je ova kampanja oko Vučićeve kandidature samo puko blefiranje i da će njegov "politički sin" na Sretenje napraviti još jedan obrt i još jednom prelomiti u korist Nikolića. U suprotnom, Šumadinac će, bude li prinuđen, svoje mirno povlačenje umeti da "namiri"
"Nije dobro porediti ratove u Jugoslaviji sa ratom u Ukrajini. Srbi koji tako misle, greše. Rat u Ukrajini nije pitanje kulture, jezika, nacionalnosti, to je pitanje konkretnog političkog pravca koji je danas prisutan u Rusiji. Dakle, to je politički rat"
Kad god se po služb. dužnosti ostrvim na nekog brata u Hristu (u daljem tekstu: brat), pomislim da će možda baš moj kamen, bačen u njegovo ogorod, pridoneti njegovoj propasti, a ta propast može ispasti još gora nego što brat zaslužuje
Koliko se ova zemlja razlikuje od većine evropskih država govori i podatak da je na poslednjim izborima Piratska partija bila treća po snazi u Parlamentu Islanda. Eks-Ju zajednica na Islandu broji oko 1000 članova, dovoljno da Ivan Bosiljčić (!) održi koncert, nedelju dana nakon naše posete
Na istočnom kraku koridora 10 ozbiljno škripi. Na južnom kraku, od Grdelice do Vladičinog Hana, radovi teku utvrđenom dinamikom i trebalo bi, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, sve da bude završeno do juna ove godine. Na obilaznici oko Beograda ostalo je da se izgradi otprilike koliko je i dosad izgrađeno, za dve deonice koridora 11 potpisan je komercijalni ugovor, još samo da se nađe finansijer…
Deo javne scene blizak vlasti vrtloži u sopstvenoj gluposti i to izgleda kao kad se izvuče čep iz kade. Odvod je dobrano zapušen pa voda sporo otiče a nečistoća šara zidove kade. Tragovi ostaju
