Nemačka razmatra jače oporezivanje pića sa velikom količinom šećera, što znatno utiče na smanjenje broja gojaznih, dijabetičara, pa i preranih smrti u zemlji. Za to vreme, Srbija o tome ni ne razmišlja, iako procene kažu da će do 2030. godine trećina stanovništva biti gojazno
Grad veličine jajeta je u subotu oštetio kuće, vozila, puteve i poljoprivredu u Osečini i na zapadnim delovima Valjeva. Grad u Srbiji svake godine napravi višemilionsku štetu. Značajna sredstva se ulažu u protivgradni raketni sistem, koji ne pomaže
Nezapamćeni kvar elektroenergetskog sistema u petak je izazvao nestanak struje u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Albaniji. Još uvek nema zvaničnih informacija o uzroku kvara, ali sumnja se da je nastao zbog neracionalne potrošnje struje
Stvar traži debele živce i pola sata kruženja… Nekada je lakše proći kroz ceo Beograd nego naći parking-mesto. „Vreme“ istražuje zašto je tako i kako uopšte rešiti ovaj problem koji mori mnoge Beograđane
Evropska unija želi da zaštiti decu od seksualnog nasilja pa zato, kažu, zakonom pokuđavaju da primoraju IT-kompanije da pažljivije prate korisnike. Nemačka se protivi ovom predlogu zakona
Priča dvadesetogodišnje misice koja je svoj put započela vožnjom kamiona, a zatim ipak odlučila da želi da se posveti diplomatiji na preporuku svog „šefa” Ivice Dačića podgrejala je pitanje kako funkcioniše kadriranje u Srbiji i koliko je često stranačko zapošljavanje
Predsednik Srbije daje Trampu i njegovom zetu Kušneru poklon kakav im još niko nije dao - zgrade Generalštaba. Kad već dele iste autoritarne i demagoške vrednosti, zašto da dve familije, uz dobar biznis, ne naprave i veliko strateško partnerstvo
Predstavnici sedam udruženja poljoprivrednika najavili su veliki protest jer su nezadovoljni ispunjenjem zahteva i komunikacijom sa ministrom poljoprivrede Srbije Aleksandrom Martinovićem. Nakon saopštenja, usledio je poziv za stastanak
Koliko mogu grupe građana na lokalu, kakvi su dometi lokalnih protesta? To su neke od tema tribine koju nedeljnik „Vreme“ u petak u 19 časova održava u Kikindi
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
Knjiga, doduše, nije dobra, ali je zabavna. Verujem da razumete tu važnu distinkciju. Osim što je zabavna, knjiga je – to jest, pisac – u neku ruku i odvažna, jer se pozabavila nečim što je apsolutni tabu makar i kao distopijska fikcija, naročito severno od Dunava i Save
Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno
