Istorija i književnost

U senci tajnih službi

Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte

Reč o delu – Poslednja reč Hanifa Kurejšija

Farsa s ključem

Aktuelni roman Hanifa Kurejšija Poslednja reč (Booka, Beograd, 2014, sa engleskog preveo Aleksandar Milajić) predstavlja duhovitu i uzbudljivu umetničku fresku o savremenoj književnosti i izdavaštvu, o mladosti i starosti, muško-ženskim odnosima i načinima na koji se stvarnost transponuje u literaturu. Ovo je, inače, sedmi po redu Kurejšijev roman, a u Srbiji su objavljeni prevodi skoro svih prethodnih: Crni Album (2000), Buda iz predgrađa (2001), Telo (2003), Intimnost (2005) – svi u izdanju Platoa, i Nešto da ti kažem (2009) u izdanju Lagune

Vreme dece

U vrtiću raste napredak

Obraćanje javnosti

Prenemaganja na volej pitanja

Na vanrednim konferencijama za medije teme fokusirane uglavnom na Vučića i njegove muke, a njegovo ponašanje najviše nalik osobi koja ima nerešiv sukob sa svojim neposrednim okruženjem. Ono što ostaje upamćeno posle ovih hepeninga nisu saopštene informacije, već premijerovi konflikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih

Intervju – Hanif Kurejši, pisac

Ima li budućnosti

"Danas u Evropi nemamo više pluralitet političkih ideja, odnosno ono što je multikulturalizam u prošlosti nudio – sistem alternativa. Svet je postao mnogo fašističkiji. Svedoci smo rasta fašizma i fašističkih partija u Francuskoj, Mađarskoj i Nemačkoj, kao i fundamentalističkih pokreta. Pisanje i umetnost nam služe upravo da bismo istražili na koji način čitav taj proces funkcioniše, ali i pokazuju koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete"

Ograđivanje Srbije

Zid za očajnike

Zašto Mađarska na granici sa Srbijom podiže ogradu dugačku 175 kilometara i visoku četiri metra? Ko podržava akciju Viktora Orbana, a ko je protiv nje? Kako su se kroz istoriju siti štitili zidovima od gladnih i zašto nikad ni na jednom mestu u tome nisu uspeli

Zoom

»Naši i njihovi«, zar mora ponovo – Ko se istetovira ćirilicom dobija vaučer za letovanje u Srbiji

Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"

Nemačka u srpskim medijima

Slika zasnovana na stereotipima

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju

Dobro upravljanje u Srbiji

Zaglavljeni između potreba i mogućnosti

"Ovo je vreme u kojem se snaga nacionalnih i međunarodnih institucija nalazi na ozbiljnom testu. Ako globalna zajednica ne ostvaruje nacionalno i međunarodno vođstvo u službi ljudi u svetu, rizikujemo dalju fragmentaciju, nekažnjavanje i razdor, čime ugrožavamo i samu planetu i budućnost mira, održivog razvoja i poštovanja ljudskih prava. Jednostavno rečeno, pred ovom generacijom stoji obaveza transformisanja naših društava", Ban-Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija

Spomeničko nasleđe

Tesla po Tesla, tri Tesle

Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić

Zoom

Poziv na nacionalno jedinstvo – Kad se gura, gde si Đura, a kad ono radite, Đuru ne zovete

Ne dam kap krvi, na primer, za ideju da Kosovo ne dobije broj za međunarodne telefonske pozive. Još manje za ideju da svojim životom sprečavam div-dušmane da igraju rukomet ili vaterpolo. Kud dadosmo državu, nek i oni osete gorčinu poraza, makar u sportu

Intervju – Žarko Paspalj

Trenuci koji ostaju za života

Legendarni kapiten košarkaške reprezentacije koja je pre 20 godina osvojila titulu prvaka Evrope u nezaboravnom finalu u Atini seća se svega što se dešavalo na tom šampionatu, kao i dočeka u Beogradu, ali i dramatičnih životnih situacija u kojima se kasnije našao

Grčka – Seča penzija

Suštinsko neslaganje

Kreditori od Grčke zahtevaju dodatno smanjenje penzija. Ustavni sud Grčke proglasio je smanjenje penzija neustavnim. Dogovor se ni ne nazire

Evropska unija – Velika Britanija vs. Nemačka

Ako se ne promenite, mi odosmo

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron krenuo je u diplomatsku ofanzivu u Evropskoj uniji. Baš kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, i on je za ostanak Kraljevstva u Uniji. Pitanje je, međutim, da li će članice EU prihvatiti reforme koje predlaže Kameron pod pritiskom evroskeptika u redovima sopstvene partije, a koje zadiru u neke od temelja na kojima počiva Evropska unija

Knjige – Janis Varufakis, Ovaj svet može da bude bolji

Ideologija ekonomije

Povod za ovu knjigu bio je predlog vlasnice jedne grčke izdavačke kuće Janisu Varufakisu da napiše tekst o ekonomiji koji bi bio namenjen tinejdžerima. Varufakis je prihvatio, jer onaj ko ne može da objasni velika ekonomska pitanja jezikom razumljivim tinejdžerima, zapravo ih ni sam ne razume.

Pozorište – Beton mahala

Katarza je moja sudbina

Predstava Beton mahala je amaterska samo u izvornom značenju tu reči (od glagola "voleti"). Napisana i odigrana iskreno, iz duše (ili iz stomaka), bez kalkulacija i prenemaganja, sa nepatvorenom verom u misiju i suštinu umetnosti, ona gledaocu uzvraća katarzičnim činom prepoznavanja

Intervju – Hans F. Šoder, šef predstavništva UNHCR a u Srbiji

Izbeglice u Evropi su vrh ledenog brega

Ne možete jesti zakone. Postoje hitne potrebe u situacijama kada ljudi stignu iscrpljeni i potrebni su im voda, hrana, smeštaj, dok ih policija ne registruje. Nekima je potrebna medicinska pomoć, mnogima je potrebna psihosocijalna pomoć, traumatizovani su

Život bez vode

Nepresušni izvor sa greškom

Ne tako davno, u prethodnoj deceniji, voda je u Srbiji smatrana nesumnjivim resursom. Stručnjaci sa instituta kao što je "Jaroslav Černi" i dalje kažu da je Srbija relativno bogata vodom, ali da su problem obrada voda i cena njihove prerade

Druga sahrana Ise Boljetinca

Od mita do provokacije

Isa Boljetini je za Albance simbol borbe protiv Turske, Srbije i Crne Gore i, kao takav, heroj Kosova, dok srpski mediji navode da je reč o istorijskom neprijatelju. Ko je zapravo bio taj čovek i kakvo je bilo njegovo vreme

Srebrenica, dvadeset godina posle

Oboriti glavu i zatvoriti usta

Ode li premijer Aleksandar Vučić u Potočare da se pokloni senima pobijenih, neće mu biti lako. I ne treba, niti sme – zna se dobro zbog čega

Konferencija »Da li smo svi jednaki u pristupu pravdi«

Igra u kojoj se ne znaju pravila

Ustav iz 2006. garantuje pravo na besplatnu pravnu pomoć, u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava, ali kaže da će to biti propisano posebnim zakonom, koga još uvek nema. Samim tim, građani Srbije već devet godina ne mogu da ostvare svoja Ustavom garantovana ljudska prava

Lični stav

Ko je sakrio pištolj koji se puši

"Poznati analitičar i sociolog Jovo Bakić izjavio da mu je Aleksandar Vučić u Vladi pokazivao dosije Ivice Dačića o njegovim kontaktima sa Mišom Bananom." To bi moralo biti vest i tema koja će danima biti u žiži javnosti, nema nikakve sumnje. A to što nije, što je glasno prećutana i sem jednog kratkog poludemantija u "Danasu" potpuno ignorisana govori ne mnogo, već gotovo sve o srpskim političko-medijskim prilikama

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Ja sam komunista

"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"

Intervju – Dragan Velikić, pisac

Fukare je malo, ali je dobro organizovana

"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Kao nijedan drugi

Zoom

Srbija na kauču američkog ambasadora – Šizofren narod, ljudi bez mašte i ostali uzroci srpskog propadanja

Slažem se sa ekselencijom kad je u pitanju mašta. Teško mi je da poverujem u kolektivnu šizofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko mašte sasvim mi je razumljivo, najpre zato što se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa suženo – na premijera Aleksandra Vučića

Predlog Zakona o sportu

Novi popis nepoznatog

Vrhunski sportisti, kao što su Ivana Španović ili Amela Terzić, nemaju uslove u Srbiji koji bi im omogućili da postižu rezultate na još višem nivou, a na drugoj strani, bacaju se milioni u nekakve fudbalske projekte koji po pravilu generišu nasilje i korupciju