Zapaljiva retorika Vulina, u natuknici o zaštitnicima stranih interesa u srpskoj vladi, podstakla je šuškanje o jednoj staroj tezi po kojoj je Kori Udovički u stvari nadglednik domaćih poslova, a u korist sanđama svetskog kapitala i politike
Sve se češće čuje da izbegličku krizu u Evropi treba rešiti na njenom izvoru – u Siriji. Sudeći po tome da tamo shodno svojim interesima iz vazduha bombarduju SAD, Francuska, Turska i Rusija, dok se na zemlji ne zna ko se sa kime bori protiv koga, talasi izbeglica će i dalje hrliti ka Evropi. Već sada narastajuće tenzije, nesuglasice zbog toga što Evropska komisija nameće obavezujuće izbegličke kvote i razmimoilaženja oko sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u Siriji, ozbiljno ugrožavaju i inače finansijskom i dužničkom krizom ugroženo jedinstvo Evropske unije
Da bi se tvrdnje o nezakonitom prisluškivanju iole ozbiljno proverile, bilo bi potrebno posetiti sve državne organe koji imaju mogućnost presretanja komunikacija, pristupiti elektronskim tragovima o presretanju komunikacija pa to uporediti sa podacima koje bi istovremeno trebalo uzeti od operatera. Trebalo bi, dalje, pričati sa raznim ljudima unutar službi, pri čemu bi oni morali da znaju da će, ukoliko kažu nešto što odudara od informacije koju je dao njihov šef, imati potpunu zaštitu. I opet stopostotne garancije ne bi moglo da bude
Koliko sam puta čuo mudroliju da nije bilo šestog oktobra: stilska figura nepogrešivo pronalazi buduće svoje čuvare i korisnike, i svako od njih nudi je publici kao svoje vlastito otkriće
Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom
Učesnici u razgovoru na trećem u nizu gostovanja kojima nedeljnik "Vreme" obeležava četvrt veka postojanja, bili su Mita Boarov, Miloš Vasić i Teofil Pančić. Razgovor je vodila Lila Radonjić
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
"Duboko verujem da me prisluškuje neko ko je u vezi sa vlašću. Njihova nervozna reakcija i njihov demanti posle tri sata da pre godinu i po dana mene niko nije prisluškivao i da je to sve izmišljeno, učvrstili su me u pretpostavci da neko iz vladajućih struktura stoji iza toga. Zašto nisu samo izjavili – proverićemo da li je bilo prisluškivanja ili ne? To bi bilo prirodno i normalno. Kako oni uopšte mogu da znaju da neko nije pre godinu i po dana nekog prisluškivao u ovoj zemlji? To je nemoguće utvrditi posle tri sata; pitanje je da li se može utvrditi i posle tri meseca. Histerične, nervozne reakcije, hitne konferencije za novinare, tri saopštenja dnevno, sve me to učvršćuje u uverenju da se dešavalo nešto protivzakonito i da oni nešto kriju"
Da bi uspelo stvaranje veštačkog demona "mračnih dvehiljaditih", prvo je moralo da bude potisnuto sećanje na gusti mrak devedesetih
Zbog kontinualnog zagađenja vazduha, posle duže pauze građani Bora ponovo su se okupili na ekološkom protestu "Ne ćutim, jer imam decu". Zagađenje je, vele, veće nego ikad ranije nakon što je izgrađena i svečano puštena u rad nova topionica krajem marta ove godine. Kažu i da su uslovi rada nepodnošljivi, da je većina metalurga zbog toga na bolovanju, a umesto njih rudu tope rudari. Kako rudari nisu metalurzi, česte su povrede na radu, a svakome ko i pomisli da digne glas, uprava preti otkazom
Ambiciozni slogan Folksvagena Das Auto postao je predmet sprdnje. Manipulacija softverom omogućila je da na drumovima bude najmanje trinaest miliona automobila koji zagađuju životnu sredinu dvadesetak puta više nego što kažu zvanični papiri. Prevara je nesmetano tekla godinama, ali je sada dovela giganta iz Volfsburga u najveću krizu još od kada je Adolf Hitler 1938. svečano položio kamen temeljac fabrike. Posledice će osetiti čitava nemačka privreda
Mada nije nagrađena, paradigmatična predstava ovogodišnjeg Bitefa bila je Common Ground berlinskog pozorišta Maksim Gorki u kojoj se ratni raspad Jugoslavije predstavlja u kombinaciji kiča kao najvišeg stepena banalnosti asocijacija i jedne skoro starinski kolonijalističke egzotizacije
"Mi smo jedna od retkih zemalja koja je u isto vreme smanjila i stopu nezaposlenosti i broj zaposlenih. Jedno od objašnjenja za ovaj paradoks jeste da je povećan broj zaposlenih u sivoj zoni, uprkos novom zakonu o radu, a drugo da je Srbiju, u međuvremenu, napustio veliki broj mladih, visokoobrazovanih stručnjaka"
Ako nismo beslovesna bića bez pamćenja i istorije, u ustave Srbije i Hrvatske trebalo bi staviti trajnu zabranu zatvaranja međusobne granice, pod bilo kojim izgovorom
Baš svečano našminkata ministarka Zorana, sa na desnoj ruci baš prsten, tesno mi ga skroji nano komplet, ne odbila nijednu teglu sa paprike i druge mušmule, jedino ne dobila prase sa vitrinu za meso, koje samo izgledalo ko da je prase
Pobedu secesionista na parlamentarnim izborima u Kataloniji javnost ocenjuje kao "politički zemljotres koji će uzdrmati Evropu" i kao "uvod u građanski rat"
Iskustvo protekle gotovo dve decenije nas opominje da je za srpsku zajednicu na Kosovu sledeći dan gori od prethodnoga. Odbijajući da se suoče sa tom realnošću svoga doba, Srbi na Kosovu, ali i u Srbiji, sa svakim novim danom bili su na gubitku. Politika rukovođena stavom "ako ne može biti naše, onda mora ostati oteto" takođe snosi deo odgovornosti za ljudska, duhovna i materijalna stradanja Srba na Kosovu
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
"Kamo sreće da imamo taj zakon o poreklu imovine, da vidimo platu poslednjih dvadeset godina, pa da vidimo imovinu, da se uporedi. Evo Nikolića, na primer. Pa kad bi on imao ovo bogatstvo? On pita: Kakvo bogatstvo? Pa nek se seti šta je imao devedesetih, a šta ima sad. Nek se seti Vučić. Uzeo je stan od države u vreme kad su svi bili na položaju i kad smo bombardovani 1999, i govori o moralu. On čije je pranje biografije najskuplje na svetu"
Izvesni građanin javno smatra da bi jednog kritičara vlasti i vladajuće stranke trebalo mlatiti gde god se na njega naiđe. Šta je taj građanin SNS-u, i šta je SNS njemu
Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata
"Rekonstruisani Muzej savremene umetnosti u Beogradu neće biti otvoren 20. oktobra, na pedesetogodišnjicu postojanja, kako je bilo najavljeno, ali će bez sumnje kulturni događaj već biti ukoliko se tada bude video kraj renoviranju. Prošle godine se nije videlo ništa: ni kada će biti, ni kuda to sve ide. Otvaranje obnovljenog muzeja u oktobru bila je više želja, nego realna mogućnost"
Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras
Verovati u temeljnu promenu Aleksandra Vučića u Boga, u suštini je ista, da ne kažem uzaludna aktivnost. Ma koliko on svoju saradnju sa Šešeljem tumačio kao empirijsku nužnost, mada je i to retko činio, on nikada nije izrekao makar moralni otklon od SRS-a. Čim malo zagrebete po Vučiću, ma koliko se sputavao, iz njega provaljuje neskriveni gnev skrivenog radikala
Kreće proboj izbeglica sa male železničke stanice u Tovarniku. Stampedo gotovo gazi jednog britanskog novinara. "Daj jeboga, pošalji ljude ovdje!", viče jedan žandarm svom pretpostavljenom. Ništa ne vredi. Očajni ljudi prolaze kroz kordon. Policajci sležu ramenima i sklanjaju se. Da batinaju izbeglice kao Mađari ili Makedonci, to Hrvatima ne pada na pamet
Plačem, ali ne od suzavca, nego od prizora koji vidim. Deca su se nagutala otrovnog gasa, vrište i plaču. Dajem im vlažne maramice, pokazujem da ih stave preko usta i nosa. Guraju nas, tuku pendrecima, bacaju po zemlji. Jedan policajac me podiže, ponadam se – čuo je da smo novinari, prestaće. Ali, on me baca na zemlju, pod noge drugom policajcu
