Muzikant bi dakle bio muzički demagog, onaj koji biračima (biračima muzičkih numera) daje ono što oni žele da čuju, makar to bio najgrđi falš, bofl, kič i švindleraj, samo da bi se domogao njihovog novca, dok bi muzičar bio neko ko se drži nivoa i estetike po cenu da krepa od gladi
Čovek sa najdužim političkim iskustvom i stažom u sadašnjoj vlasti. Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti (slogan: "Srbija na Zapadu"). Prvo radno mesto mu je bilo u Službi i kažu da je bio perspektivan DB kadar. Posle tolikih godina vratio se prvoj ljubavi i tako, na neki način, zatvorio životni krug. Idol mu je Prljavi Hari i, bez obzira na to što nema previše sličnosti sa Klintom Istvudom, čini se da ne bi imao ništa protiv tog nadimka. Asocijacije neumoljive čaršije, međutim, otišle su u nešto drugačijem pravcu ("Dule CIA")
"NATO na nas gleda kao na svoju omiljenu nevladinu organizaciju"
Vladajuća većina u Srbiji insistira na tome da se pitanje statusa savezne države, ovako ili onako, razreši do kraja marta, kako bi mogli da budu regulisani važni međunarodni aranžmani. Izgleda da evropsko posredovanje izlazi u susret takvoj dinamici. Tako se hitno otvara ona stara državna jednačina s nekoliko nepoznatih
Istraživanje Transparency Internationala Srbija pokazuje da su sudstvo, tužilaštvo i policija zbog korumpiranosti najveći problemi i da s tog stanovišta predstavljaju prioritet u reformama. S druge strane, najjači stubovi su mediji i javnost zainteresovana za borbu protiv korupcije
Najuspešniji tajni zadatak u dosadašnjoj američkoj kriminalističkoj istoriji: njujorški policajci spektakularno uhapsili 73 člana ozloglašene mafijaške porodice
Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba
Grupa novinara beogradskih redakcija boravila je od 3. do 7. decembra u Tirani, u uzvratnoj poseti albanskim kolegama. Beogradski novinari bili su gosti Instituta za medije iz Tirane koji je u saradnji sa beogradskim Medija centrom pre nekoliko nedelja organizovao posetu novinara nezavisnih redakcija iz Tirane. Iako ovo nije bio prvi put da beogradski novinari borave u Tirani od sloma totalitarnog režima u Albaniji, ovo je svakako najveća novinarska razmena u poslednjoj deceniji, ali i u istoriji odnosa dveju zemalja uopšte. Iako je većina kolega iz Beograda iz takozvanih nezavisnih medija, domaćini iz Tirane potrudili su se da se gosti iz Beograda osećaju više kao državna delegacija na najvišem nivou, nego kao deo obične esnafske razmene. Uz sve privilegije koje ovakva poseta sa sobom nosi (među koje, između ostalog, spada i prijem kod ministarke spoljnih poslova Albanije Arte Dade i gradonačelnika Tirane Edija Rame), ovakve posete novinarima otežavaju posao kada žele da prenesu svoje utiske. Bez obzira na bogat program, potpisnica ovih redova ne može da se otme utisku da je bila u prilici tek da zagrebe po albanskoj svakodnevici, a naročito ako se ima u vidu da o susednoj Albaniji znamo manje nego o Avganistanu. Ako želite da se snađete u mračnoj sobi, najbolje je da upalite svetlo. Vaš izveštač, međutim, tokom ovog navrata, imao je samo baterijsku lampu. Zato su redovi koji slede tek zbir nasumičnih utisaka
Da je reč o čitavoj jednoj novoj književnosti postaje jasno čim se pomene barem nekoliko imena – recimo David Albahari, Vladimir Tasić i Nenad Jovanović u Kanadi, Toma Longinović, Vladimir Pištalo i David Mladinov u Americi, Nemanja Mitrović i Snežana Bukal u Holandiji, Stevan Tontić i Žarko Radaković u Nemačkoj
Savremena istorija na Balkanu i njen uticaj na Evropu
