Knjige i život
Monopol na pušenje u Srba
"Nije lako bilo biti srpski pušač pod državnim monopolom" (Boško Mijatović: Duvan i srpska država u XIX veku; Centar za liberalno-demokratske studije; Beograd, 2006)
"Nije lako bilo biti srpski pušač pod državnim monopolom" (Boško Mijatović: Duvan i srpska država u XIX veku; Centar za liberalno-demokratske studije; Beograd, 2006)
"Želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja; nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici bilo koje grupe", kaže direktor Unije govornika engleskog jezika Valeri Mičel
Ma koliko bila problematična legitimnost nekadašnje Jugoslavije, danas nema ni nje niti njene legitimnosti. Kako je već rečeno, nećemo se upuštati u to kako se sve to desilo, jer nas zanima današnja Srbija, napuštena od mnogih, izbila na rđav glas, izolovana s raznih strana, izložena raznim pritiscima, kao nekultivisana ledina. I baš to nas prvenstveno zanima, mogućnost uspostavljanja legitimnosti u opisanom ambijentu
U javnosti je stvorena slika da je Amfilohije zapravo politički otac opozicionim strankama koje se zalažu za zajednicu sa Srbijom. Nekoliko meseci pre dana D praktično ih je ostavio same, a da nije baš toliki protivnik ni vođama suverenista videlo se krajem aprila kada je u Cetinjskom manastiru razgovarao sa Svetozarom Marovićem i Filipom Vujanovićem. Jedan od članova državnog vrha pre nekoliko godina u neformalnom razgovoru sa novinarima rekao je da ima utisak da bi Amfilohije prihvatio ponudu da preuzme tron crnogorskog patrijarha. Sam Amfilohije ne krije da mu je to i nuđeno
Srbi u Hrvatskoj više ne znaju za radikale, u Republici Srpskoj su na margini javnog života, a u Crnoj Gori statistička greška. Šešelju, Nikoliću i Vučiću treba samo poželeti da isto ostvare i u Srbiji
Od kada su, početkom devedesetih, polivanjem tadašnjeg predsednika Veća građana Radomana Božovića i premlaćivanjem nekadašnjeg poslanika Srpskog pokreta obnove Mihajla Markovića, ustanovili da siledžijsko ponašanje nailazi na simpatije dela birača, radikali nikad od njega u potpunosti nisu odustali
Ako posmatramo samo verbalne iskaze mnogih, bezmalo svih političkih i socijalnih aktera sadašnje javne scene Srbije, uopšte nije sporna briga o njoj i njenoj budućnosti u Evropi i svetu. Najveća saglasnost postoji o neophodnosti "tranzicije" u kojoj središnje mesto ima privatizacija. Kada stvari osmotrimo pažljivije i konkretnije, postaje očigledno da u odnosu prema bitnim stvarima, pa i onima koje se tiču temelja društva i države, postoje razlike, često i antagonistički pristupi
Država se sad zove Republika Srbija, zastava je crveno-plavo-bela, himna je "Bože pravde" a, kako kažu, amputirana noga hoće da boli...
Ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka i usputna pogibija zemunskog begunca Zorana Povića Pove ozbiljno su upozorenje: mafija se vraća, kao i ranije u "borbenom audiju", spremna da ubije hladnokrvno i okrutno, arogantna i ohrabrena. Šta li ih je to tako ohrabrilo – ili uplašilo
Novi talas ritualnog i dosadnog naklapanja o "povratku monarhije" samo je simptom jedne mnogo šire i opasnije krize identiteta savremene Srbije
Rešenje problema vlasništva nad crkvama biće vrlo teško i sa pravnog aspekta jer dobar deo ovih objekata nije zaveden u katastarskim knjigama, a kod nekih je navedeno da su "dobro crkve", što pravnici ne smatraju dobrom formulacijom o vlasniku
Prema rečima Zorana Kneževića, načelnika za agrarne resurse Ministarstva poljoprivrede, nije Srbija jedina zemlja u kojoj je oduzimana imovina crkvama, ali jeste jedina koja oduzeto u celosti vraća. Istraživanje "Vremena" pokazalo je, međutim, da se ne zna tačno obim imovine koja treba da se vrati, time ni da li će biti vraćena u "naturalnom obliku" ili će biti plaćena, da su uprkos pozivanju na načelo ravnopravnosti, neke verske zajednice ravnopravnije od drugih, kao i da je teza o primenjivosti ovog zakona na Kosovu i Metohiji na klimavim nogama