Budući da je trenutni ustav nedefinisan i protivrečan, te da neke odredbe vuku ka "čistom" parlamentarnom, a druge ka polupredsedničkom sistemu, valjalo bi da se novim ustavom (ili reformisanjem postojećeg) krene ili u jednom ili u drugom smeru, umesto da se ostane u nedefinisanoj sredini
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji
Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata ("Blic")
"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"
Koliko je ostalo onih kojima bi osnivač Socijalističke partije Srbije, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije i neosuđeni haški optuženik i danas mogao da poruči: "Volim i ja vas!"
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u januaru smanjene za 166,8 miliona evra i na kraju tog meseca su iznosile 7993,6 miliona evra
Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera
"Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar po vokaciji, nisam policajac", Jovica Stanišić u razgovoru sa haškim istražiteljima 19. novembra 2001.
Svedočanstva sa skupštinskih sednica iz vremena Kraljevine Srbije, a potom i SHS, pa Jugoslavije, pokazuju zabrinjavajuću sličnost sa ovim današnjim: odgovori vlasti na poslanička pitanja svedoče o nemoći, neuspehu i odsustvu želje za rešavanjem problema onih kojima je to posao, ali i o sklonosti onih koji postavljaju pitanja da priliku iskoriste za ličnu promociju
Jedan rat na granici između prava i morala
U martu se obeležava i godišnjica smrti Slobodana Miloševića i godišnjica ubistva Zorana Đinđića. Već vidim kako se ikonoborci sukobljavaju oko dva mitska imena srpske nove politike, dve sudbinski tragične figure, s potpuno različitim predznacima a s istom merom pragmatičnosti primenjene na realizaciji dve suprotne političke opcije
To što je neko idealan predsednički kandidat, ne znači i da će biti idealan predsednik. A to kakav je Boris Tadić predsednik, iako je gotovo neopazice već zagazio u drugu godinu svog drugog predsedničkog mandata, još uvek niko ne može sa sigurnošću reći. Pune četiri godine svog predsednikovanja on je proveo u kohabitacionoj zavetrini, pojavljujući se i oglašavajući samo onda kad to on ili njegovi savetnici nađu za shodno, više brinući o svom i stranačkom rejtingu nego o važnim državnim poslovima – kojih, pošteno govoreći, nije baš mnogo ni imao
U Demokratskoj stranci veruju da je cilj odavanja službene tajne o Kovačeviću bio da se toj stranci nanese šteta
Stav Beograda prema evropskoj misiji na Kosovu dovodi u sumnju proevropsku orijentaciju vlade Srbije
Jeremiću mora da je srce zaigralo: pa ovaj mladić je isti ja, rani ja, budući ja!
Kreditna zaduženost Hrvatske iznosi 3734 evra po stanovniku, Mađarske 2990, Rumunije 1261, Bugarske 1165, BiH 895, Srbije 576, a Makedonije 521 evro po stanovniku
Rade Hinić, pomoćnik direktora Sava centra koji je tražio od Medija centra da otkaže pres konferenciju Gej-strejt alijanse (BETA)
Holter u Kliničkom centru Srbije ne radi i ne može da se dobije ni za 40 ni za 40.000 dinara, u većini domova zdravlja ili ne radi ili ga nema, a privatno košta od pet do šest hiljada dinara
Ovi naši, povodom prve godine samoproglašene nezavisnosti Kosova, idu tamo "da pevaju u šumi", da se hrabre i pokazuju. Jednom su na toj temi izgubili izbore. Sad očekuju da na istoj temi pređu cenzus
"Problem u BiH jeste to što su neki predstavnici međunarodne zajednice umesto da sprovode slovo Dejtonskog sporazuma počeli da sprovode njegov duh. A duha kada pustite, veoma teško možete da ga vratite, nikada ne znate gde je"
"Više bih voleo da imam 600 tovljenika a da je cena niža, nego svega 200 koliko ih imam sada, pa makar cena bila i viša od ove: ja radim, pa radim, samo što bi sa većim obimom a nižom cenom zaradio više. I svi bi bili zadovoljni: i ja, i klaničari, i trgovci i potrošači", kaže Jošo Bajić, svinjar iz Starih Banovaca. "Ali, ne vredi: svako grabi za sebe, svoj šićar gleda, za dugog ga nije briga. Tako je to"
