Tragedija u užičkoj fabrici municije, u kojoj je poginulo sedmoro radnika, ne bi smela da se okonča opisima emotivnih stanja zbog gubitka njihovih najbližih, iako je to ljudski. Žrtve i njihove porodice, kao i javnost, očekuju odgovore na pitanja kako i zašto se nesreća dogodila, ali i kako dalje u užičkoj vojnoj Rupi i kompletnoj namenskoj industriji zemlje?
U drugom delu feljtona u neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika" književnik Ivan Ivanji pripoveda o kravatama, džezu, Đilasu, Dapčeviću, "drugaricama sa vrha", Andriću, Krleži i drugima
"Četiri najvažnija rizika po bezbednost građana Evrope pa i građana Srbije jesu požari, poplave, zemljotresi i terorizam. Iako ima ko se tim problemima bavi, još se ne razmišlja o organizovanom odgovoru države na efekte terorističkih akata, koji predstavljaju vanrednu situaciju i koji podrazumevaju planiranu koordinaciju, sadejstvo više ministarstava, više službi, od PTT-a, preko službe hitne pomoći do vatrogasaca i svega ostalog"
Posle godina ratova devedesetih, petooktobarskih i postpetooktobarskih događaja, atentata, demonstracija, reformi, rasformiranja i formiranja, čak i relativno dobro upućen građanin Srbije nije više siguran kakve "specijalce" u policijskim uniformama Srbija ima danas. Viđamo ih uglavnom na rizičnim utakmicama, demonstracijama i, u poslednje vreme, na televiziji, prilikom takozvanih VIP hapšenja koja sprovode pripadnici policije u impresivnoj opremi. Ali, ko su uopšte ti ljudi iza maski i oklopa, u kojim su sve specijalnim i manje specijalnim jedinicama, kako se regrutuju, obučavaju, i kakva je njihova uloga u još uvek rovitoj Srbiji
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
"Ovaj požar je najveći u poslednjih nekoliko godina, izuzimajući, naravno, one šumske od prošle i ove godine", kaže za "Vreme" Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje. "Brzina pristizanja pomoći iz obližnjih, ali i udaljenijih gradova dokaz je da je centralizacija vatrogasne službe i oslanjanje na resurse Ministarstva unutrašnjih poslova najefikasniji vid organizacije Službe zaštite i spasavanja"
U proizvodnji eksploziva, a raketno gorivo jeste eksploziv, nezgode se događaju: prosto, reč je o riziku zanata. Nije, dakle, vest da je eksplodirao tamo neki pogon za proizvodnju raketnog goriva, nego je vest da proizvođač nema dozvolu da radi to što radi, a radi već dve decenije
Zaštita i spasavanje u vanrednim situacijama regulisani su velikim brojem propisa u kojima su često protivurečna rešenja za čije je sprovođenje u praksi nadležno više državnih organa: ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, životne okoline, kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ne postoji, međutim, nijedan pravni akt o usklađivanju njihovog zajedničkog delovanja, usled čega dolazi do dupliranja administrativnih, stručnih i operativnih kapaciteta
Održavajući prisnu vezu sa Svetom stolicom Srbija dovodi ostale verske zajednice u neravnopravan položaj
