Neke ljubavi kratko traju. Ljubav kapetana Dragana Vasiljkovića i Službe državne bezbednosti potrajala je od aprila, kada nestaje s radara Službe do novembra 1991, kada je opet stavljen pod mere. Neke druge ljubavi potrajale su malo duže. Dragan je, sa svoje strane, odmah shvatio da treba raditi sa jakima, a ne sa slabima i za tren oka se snašao. Ispostavilo se kasnije da ni ti jaki nisu najpouzdaniji
"Neke moje slike, kao Mesečarka, nalaze se u najvećim svetskim muzejima i kolekcijama nadrealizma, a država od mene nije otkupila nijednu sliku. To je katastrofalno za državu, ne za mene"
Nagradu za poeziju na književnom festivalu održanom u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, uz aplauze osuđenika, uručila je Savetnica, pa nagrađenu pesmu uze da čita skoro pesnički razbarušen general na funkciji direktora Zatvorskih sankcija Obradović
"Javni servisi u regionu" bila je tema prve u seriji od pet ovogodišnjih tribina "Vreme izazova", koje već devetu godinu zaredom naš list organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert". O poziciji i problemima medijskih javnih servisa, jednom od ključnih pitanja uspostavljanja demokratskih odnosa u društvu, na skupu održanom 28. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili su: Damir Šimić, glavni urednik Informativnog programa Radio-televizije Bosne i Hercegovine, Branko Vojičić, generalni direktor Radio-televizije Crne Gore, Dragutin Lučić, savetnik ravnatelja Hrvatske televizije za medije i bivši predsednik Hrvatskog novinarskog društva, i Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije. Moderator tribine bila je Vera Didanović, novinarka nedeljnika Vreme
Prebijanje košarkaša Partizana ispred jednog noćnog kluba, hapšenje počinilaca i javno emitovanje tog čina otvorili su mogućnost da se u Srbiji otvori debata o tome ko sve nosi uniformu i oružje i da li to neko kontroliše. Na zakon koji bi to uredio čekaće se još neko vreme
U januaru je izlagao u Kulturnom centru u Parizu, koji je takoreći ozid’o, ali ne ide na te trivijalne skupove na kojima se promovišu razne skalamudije
Medijski preeksponirani ljudi na estradi nose psihološki teret veći od onoga s kojim se bore obični ljudi – oni nemaju privatni život, njihove strasti, sporovi, mane, ekscesi plen su jedne razuzdanosti, medijske gladi za tračom i za spletkom. Priče o njima se gutaju jer ljudima utonulim u sivilo svakodnevice stvaraju san. Za njih je to često košmar. A i taj košmar gladna publika halapljivo guta tešeći se time da i bogati plaču. Te smrti su uvek socijalno ogledalo, one bleštavom svetlošću osvetljavaju društvo i sa one tamne strane i otkrivaju njegove zapretene poroke
