Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
"Današnja vrednost Telekoma je preko četiri milijarde evra i tim parama se mogu srediti bolnice i škole, i omogućiti građanima kvalitetniji život. Valjda je to važnije od pitanja liberalizacije"
Do kraja 2007. spoljni dug Srbije iznosiće 25 milijardi dolara a spoljnotrgovinski deficit blizu osam milijardi dolara, procenjuju ekonomisti
Bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu 2007. vredeo je 303,7 milijardi dinara i bio je za 8,7 odsto veći nego u istom periodu 2006.
U poređenju sa evropskim zemaljama stopa smrtnosti na putevima Srbije je pet puta veća. Samo saobraćajne nesreće državu koštaju godišnje mijilardu evra. Ostale traumatske povrede u kući, školi, na poslu ili njivi se i ne pominju
Zvanični podaci o ukupnoj količini otpada koja se u Srbiji godišnje "proizvede" – ne postoje. Procenjuje se da je u pitanju količina od 2,2 miliona tona otpada, od čega je 40 odsto (oko 550.000 tona godišnje) otpad od ambalaže. Nezvanične procene, takođe, ukazuju na to da ukupna godišnja šteta, prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom, iznosi između 98 miliona i 276 miliona evra (0,4 – 1,1 odsto BDP-a)
Pored klanovskih i političkih neslaganja, Palestina se na kraju podelila i teritorijalno – sa Hamasom u Gazi i Fatahom na Zapadnoj obali
Trans
Scenario i režija: Tereza Viljaverde
Uloge: Ana Moreira, Andrej Čadov, Dinara Drukarova, Viktor Rakov, Robinson Stevenin, Iaia Forte
Čak ni uhodana "muzička banda" za nacionalističku larmu ovoga puta nije uspela ni u srpskim medijima da nametne "osvetničke teme" na terenu "ekonomskog patriotizma", jer je najveći broj ljudi sada već razumeo da su Srbiji neophodne strane investicije, pa makar one dolazile i iz Hrvatske i Slovenije
Već tokom ove jeseni, zapravo, trebalo bi nadoknaditi ne samo prolećnih sto dana formiranja nove vlade nego i sto letnjih prvih dana njenog formalnog ustrojenja, a Božidar Đelić misli i na prethodne dve godine kada je, po njegovim rečima, prethodna vladina ekipa zakočila politiku ekonomskih reformi
Krajem devedesetih godina zaplene heroina i kokaina u supsaharskim zemljama kretale su se u desetinama kilograma, ali je već tada Kancelarija UN-a za drogu i kriminal upozoravala da je na vidiku opasan trend rasta šverca droge preko Afrike
