Godina Darvina
Trka kornjača
Zemlja ljudi – Mjanmar
Rubini u mraku
U luci u Jangonu na reci Jangon kao da je vreme zaustavljeno. Svi su užurbani, a časovnik se ipak lenjo pomera, kao da je u ranom XX veku. Nema dizalica, kontejnera, svi utovari i pretovari obavljaju se na starinski način, kičma-transom. Žilavi muškarci uprte džakove na leđa i nose ih povijeni stotinama metara preko uskih dasaka izdignutih iznad vode i mulja. Kad izbace vreće pirinča, kokosa i koječega u kamion, amalini iz šake ispuste štapić koji služi kao registrator njihovog učinka
Počeo 43. Bitef
Manje je bolje
Kako teatar govori o ekonomskoj i umetničkoj krizi trebalo bi da prikažu predstave Bitefa u kojima su i monasi Šaolina i Marks i deca
25 godina DNK forenzike
Slučaj zloglasnog pekara iz Lestera
Ako se negativcu omakne da iznenada negde zaboravi uzorak krvi, kose, pljuvačke ili sperme, zaplet se otkriva po kratkom postupku – genetička deus ex machina odmah rešava stvar i zlikovac je identifikovan, uhvaćen, potpisao priznanje, osuđen, odveden u strogo čuvani zatvor i već se učlanio u rehabilitacionu grupu za dopisivanje sa ženama altruistima. Zato deluje gotovo neverovatno da do pre samo 25 godina utvrđivanje identiteta na osnovu poređenja DNK profila uopšte nije bilo moguće
Blisko inostranstvo
Predstava »Smrt Dejtona« na školskoj priredbi na Palama
Da li kratka bučna sporenja povodom otvaranja škole "Srbija" na Palama nagoveštavaju da će Beograd biti izložen novom pritisku zbog Bosne
Terorizam
Osuđene vehabije
Libija – 40. godišnjica revolucije
Brat i vodič
Libijska revolucija stvorila je sistem koji mnogi u svetu karakterišu kao represivan, a one koji ga izbliza upoznaju iznenadi svojim paradoksima. I pored decenijskih sukoba sa Zapadom, on pruža mogućnosti svojim građanima da putuju po svetu, elita društva obrazovana je na najboljim evropskim univerzitetima, alkohol je zvanično zabranjen, ali ga svuda ima, što uvoznog, što domaće proizvodnje. Cvetaju korupcija i nepotizam, ali stopa kriminala je skoro na nuli, a Libija je najstabilnija država politički veoma trusne Severne Afrike. Fundamentalisti u Libiji besno škrguću zubima, kriju se i ćute
Hamburg
Uzorni građani
Pregovori sa MMF-om
Oči u oči sa revizorom
Kako će nam presuditi "trećerazredni studenti prvorazrednih univerziteta"?
Svetsko prvenstvo u atletici
BOLTiranje (ljudskih) granica
Dve senzacionalne trke Juseina Bolta i dva fantastična svetska rekorda – 9,58 na 100 metara i 19,19 na 200 – ponovo su otvorili pitanja granica ljudskih mogućnosti
70 godina od početka Drugog svetskog rata
3. septembar 1939.
Za ovaj broj "Vremena", koji izlazi pred 70. godišnjicu formalnog početka Drugog svetskog rata, odlučujemo se za hronološki sled događaja predmetnog dana
Dosije "Vremena" – Manjine i zakon
O prosvetnoj samoupravi, zemlji, oslobođenju i još ponečemu
Školovanje, jezik, kulturni identitet, simboli, autonomaštvo i separatizam, teritorijalne i personalne autonomije – naša i evropska praksa, milion pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji, sto miliona u Evropi od Atlantika do Urala
Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije
Između partijske alavosti i lokalnih potreba
Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat
Masačusets
Prljav novac
Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu
O Udbi i drugim fenomenima
U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima
Biznismeni pod lupom sociologa
Nova klasa i stare navike
Svi su oni pomalo socijalisti, a tvrde da su liberali
Zemlja i ljudi – Etiopija
Čistačice kiše
Ulice u Adis Abebi su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje ulicu prelaze ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu
Lešek Kolakovski (1927–2009)
Dosledna nedoslednost– najveća fantazija XX veka
Ono što važi za vojnika u bilo kom ratu protiv civila, važi i za komuniste koji u ime ideje boljeg sveta čine zločine i druge prestupe. Takvi komunisti mogu, bio je uveren Kolakovski, održavati vlast, ali ne mogu izgrađivati (a posebno ne i izgraditi) bilo kakav komunizam. Na kraju se pokazalo da je on ipak bio u krivu
Pad Radovana Karadžića – Godinu dana posle
Nekoliko misterija, jedno obećanje i gole činjenice
Iako je od hapšenja Radovana Karadžića prošlo već godinu dana, i u Hagu i na domaćem terenu najmanje se priča o onome za šta je on zapravo optužen. Zahvaljujući silnim misterijama i političkim igrama, nikako da na dnevni red dođu genocid, istrebljenje, progoni, sarajevske ruševine i bosanska groblja
Dragoljub Draža Mihailović
Draženje Srbije
Kada od nečije smrti prođu 63 godine, teško je naći razlog da se ta godišnjica obeleži na neki poseban način, ma kako smrt bila misteriozna, značajna i tragična. Ipak, 63. godišnjica streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića ostaće upamćena po dve stvari: po tome što je na parastosu na Ravnoj gori bilo jedva pedesetak ljudi i što je venac na spomenik Draži Mihailoviću položila delegacija Bezbednosno-informativne agencije
Afera Indeks
Pravo i pravda na fakultetski način
Uoči sednice Saveta fakulteta na kojoj je Predrag Stojanović, optužen u aferi Indeks, izabran za vršioca dužnosti dekana, ostavku na članstvo u ovom telu podneo je profesor Zoran Ponjavić, inače prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu. Nakon njega, ostavku na mesto predsednika i člana Saveta Pravnog fakulteta podnela je profesorka Snežana Soković, a profesor Branislav Simonović na sve funkcije na fakultetu, osim predavačke. Tako je, formalno gledano, Stojanović izabran za dekana bez ijednog glasa protiv, a profesori koji su umešani u aferu Indeks nesmetano su preuzeli Pravni u Kragujevcu
Intervju – Gil Anidžar, filozof
Bog u povlačenju
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Sportski život
I Mediteran i svet i domaća posla
U konkurenciji sa poplavama, štrajkovima, najavom "vruće jeseni" i godišnjicom vlade Srbije, srpski sport kroz takmičenja "druge kategorije" i sporadične skandale pokušava da se nametne kao važna stvar u životima građana
Berlin
Obama se ulaguje ruskoj duši
