24. filmski festival u Moskvi

05.jul 2002. Miroljub Vučković

Žene u belim noćima

Vihor Glasnosti i metla Perestrojke uneli su nemir u tihe vode simboličkog jezika istočnog filma, nastupio je procvat, zatim oseka, zatim obnovljena renesansa (ukoliko je ovo gramatički ispravno), diskretna anemičnost i onda je, zajedno sa usponom filma u Rusiji, došlo novo doba i za Festival u Moskvi

Nastup Gorana Bregovića

26.jun 2002. Nebojša Grujičić

Trgovac zavičajnom muzikom

Koncerti su ovde još uvek više sociološko-politički fenomen nego muzička predstava, pa u tom smislu značaj jednog koncerta određuju broj i težina pripadnika političko-finansijskog establišmenta koji će se na njemu pojaviti. Ako se uspešnost jednog nastupa meri po tome, koncert Gorana Bregovića zasenio je sve dosadašnje

Kultura u svetu - Viner festvohen

19.jun 2002. Ivan Medenica

Igra svetlosti i tame

Jedan od najprestižnijih evropskih festivala predstavio je preko pedeset umetničkih projekata. Osim potpuno novog čitanja Šniclera, posebnu pažnju publike privukla je radikalna postavka Majstora i Margarite i delo savremene britanske dramaturgije Porcija Kohlan.

Istraživanje – od čega živi estrada

12.jun 2002. Nebojša Grujičić, Elizabeta Tenji, Ivan Živković, Milan Popović, Dane Stanojčić

Zvezde ispod tezge

U jedan ozbiljniji "projekat", kako estradne zvezde vole da nazivaju svoje umetničko delo, ne može se ući bez 20.000 DM, tvrde poznavaoci prilika. Toliko se, naime, plati diskografskoj kući, koja onda plati autore, kompozitore, studija. Tekst u proseku košta 500 DM, a muzika 1000 DM. Kako se vraća uloženi novac

12.jun 2002. Redakcija Vremena

Scena

Festivali

06.jun 2002. Ljubomir Živkov

Partnerstvo za muziku

Četrdeseti festival vojničkih pesama i koračnica protekao je u prisustvu Baneta Ivkovića, njega sam od političara jedinog video

Intervju: Jara Bubnova, selektor Manifeste

06.jun 2002. Slobodan Jovanović

Beg od političke korektnosti

"Hteli smo da radovi umetnika ne budu samo izjave i da njihova aktivnost ne bude isključivo političke prirode. To je bilo teško zato što je veći deo savremene umetnosti – politički ili socijalni aktivizam – daleko od prave umetničke produkcije. Naš zadatak je bio da nađemo umetnički deo u tim radovima", kaže poznata istoričarka umetnosti povodom izbora radova za jednu od najznačajnijih smotri savremene umetnosti