Izložba galerije nauke i tehnike: "Svetska godina fizike 2005"

16.novembar 2005. Slobodan Bubnjević

Relativnost velikog otpadnika

Izložba "Svetska godina fizike 2005" otvorena je prošle nedelje u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, kao jedna od poslednjih manifestacija kojima će se u našoj zemlji obeležiti Svetska godina fizike. Izložba u GNU-u prikazuje prostor i vreme Alberta Ajnštajna i njegove prve supruge Mileve Marić, prateći njihov razvojni put, obrazovanje, putovanja i dileme sa kojima su se suočavali. Predstavljajući i manje poznate detalje iz zajedničkog života, izložba posebno pokušava da prikaže pravo mesto i ulogu Ajnštajnove supruge u stvaranju njegovih teorija

Dečji oktobarski salon

10.novembar 2005. Sonja Ćirić

Priča o lutki

U Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu od 20. oktobra do 20. novembra održava se četrdeseti Dečji oktobarski salon. Na njemu se može videti 250 radova odabranih među 2500 pristiglih, koje su deca uradila na temu "Lutke i lutkarsko pozorište"

Knjige koje nedostaju

10.novembar 2005. Ljubica Pupezin

Imaginarna biblioteka

Homerov Margit, Platonove Pesme, Aristotelova Poetika IIo komediji, Njegošev Gorski vijenac, drugi deoŠaljive zgode Vuka Mićunovića i Vojvode Draška u Mlecima, Sin Don Kihotov Miloša Crnjanskog ili od istog pisca Dnevnik o Čarnojeviću, spaljena verzija ili Šesta knjiga Seoba, Pekićeva Srebrna ruka, Bajronovi Memoari, ili Gogoljeve Mrtve dušedrugi deo, samo su neki od naslova koje verovatno nikada nećete pročitati

Godišnjice - 50 godina od smrti Josipa Slavenskog

10.novembar 2005. Sonja Ćirić

Istina zvuka

Ovog meseca navršava se pedeset godina od smrti Josipa Slavenskog. Na zgradi u Beogradu u kojoj je živeo nedavno je postavljena spomen-ploča na kojoj piše sve ono što o njemu treba da se kaže – "veliki kompozitor"

Lisica i ždral

10.novembar 2005. Ljuba Živkov

Usamljeni osvetnik

Jedni su prkosno i ponosito glasali za povišicu, ostali su pognuli glavu pred voljom većine i skrušeno pružili ruku da prime šta im sleduje

Nuspojave

03.novembar 2005. Teofil Pančić

Gusle javorove

Kako je jedan čestiti đedo svojim guslanjem ustalasao duhove u mirnoj bačkoj varoši, nenavikloj na toliku zvučnu suptilnost; ako postoji Nacionalni Duh, postoji li i Nacionalno Uho

Obrazovanje

02.novembar 2005. Branka Kaljević

Studiranje na divljaka

Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče i njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim ali i prestižnim

Katalog izložbe "O normalnosti", MSU, Beograd

27.oktobar 2005. Slobodan Kostić

Selektorski kredo

Neke od prećutnih sporova koje je otvorio izbor umetnika i njihovih radova za aktuelnu izložbu "O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989–2001" u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, tekstovi u katalogu izložbe, koji je nedavno objavljen, samo će dodatno zaoštriti

Organizovani kriminal na Balkanu (6) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (2)

27.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Beskrajna pljačka

U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

20.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.

19.oktobar 2005. Dimitrije Stanković, Beograd

Sve za 85…

"Plastična šećerlema"; "Vreme" br. 770