Beogradski trijenale svetske arhitekture
Energija svetlosti
U Galeriji Progres od 16. juna do 7. jula održava se Deveti beogradski trijenale svetske arhitekture na kome je izloženo 107 projekata iz 33 zemlje na 120 postera
Centralna proslava Dana policije u Nastavnom centru Makiš
Na mestu voljno
Preko razglasa pustiše neki marš, od desne korner zastavice stade napreduje, sa taze ministarsku namičem kosu na čelo frizuru, prvi policajac Dačić
Šta je propustila gđa Cetinić
"Desant na 25. maj"; VREME 960
Paviljon Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu
Ćebad od ljudske kose
Srbiju će na Venecijanskom bijenalu predstavljati Zoran Todorović sa radom Toplina sa ćebadima izrađenim od ljudske kose i Katarina Zdjelar sa video radom Ali ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati u kojem se bavi problemom jezika i samorealizacije
60 godina Jugoslovenske kinoteke
Muzej pokretnih slika
Danas, šezdeset godina nakon osnivanja, Jugoslovenska kinoteka svakako je jedna od najznačajnijih ustanova u oblasti kulture kod nas, a takođe i najznačajniji filmski arhiv u regionu, jedan od vodećih u Evropi
Uništavanje muzeja
Desant na »25. maj«
Tragedija ovog Muzeja je upravo to što ga i poraženi iz rata i sve političke strukture posle 1990. godine u Srbiji shvataju kao politički simbol, a ne ono što jeste – važna kulturna i istorijska ustanova. Ostvaruje se smišljena, politički motivisana i politički podržana strategija uništavanja jednog (u svetskim razmerama) jedinstvenog muzeja, strategija koja se sprovodi dve decenije uz pasivnu i aktivnu podršku brojnih "srpskih kulturnih radnika", egzekutora ove politike
Veran Matić, glavni urednik i direktor B92
Komercijalna subverzija
Činjenica da se na B92 danas emituju emisije kao što je "Insajder" je subverzija zato što je takvoj emisiji mesto na javnom servisu, a ne na komercijalnoj televiziji. To što je B92 mnogo više javni servis nego onaj ko bi to trebalo da bude, najveća je medijska subverzija u Srbiji danas
Nuspojave
Tri srećna rođendana
Šta znači biti medijska korporacija, pa još u Srbiji? To nužno znači trajno naseljavanje u stajaćim vodama mejnstrima
Intervju – Dr Rolf-Diter Hojer, generalni direktor CERN-a
Život posle crne rupe
"Ako bi se incident na akceleratoru ponovio, ostavili bismo vrlo loš utisak. Ljudi bi rekli: ‘Okej, ovi su nešto izgradili, ali u stvari ne razumeju najbolje šta su napravili.’ Zbog toga vrlo ozbiljno uzimamo svaku anomaliju. Želim da budemo do kraja sigurni kako razumemo apsolutno sve, bez obzira što to malo odlaže novi start"
Pozorište
A između revija?
Vilijem Šekspir, Hamlet; režija Stafan Valdemar Holm; igraju Junas Malmšo, Bjorn Granat, Robin Stegmar i dr.; gostovanje Kraljevskog dramskog teatra Dramaten iz Stokholma u Narodnom pozorištu
Tragom jedne vesti
Školovanje Joce Amsterdama
Kakav je koledž za drago kamenje u Belgiji mogao da završi Sreten Jocić, koliko bi ga koštalo obrazovanje i šta može da uradi sa diplomom
Istorija tepiha
Letećim tepihom kroz vekove
Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila u zaštiti od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna, da ulepšava prostor u kome provodimo vreme. Takođe, tepih predstavlja formu vizuelnog izražavanja koja je kod nepismenih nomada zamenjivala pismo, a u mnogim delovima Orijenta to predstavlja i danas. Osim toga, dobar i bogato dekorisan tepih oduvek je bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Pošto je tepih, u odnosu na druga umetnička dela kao što su vajarska ili slikarska, načinjen od manje trajnih materijala, a i zbog svakodnevne upotrebe, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza. Tako mi danas imamo samo pretpostavke o nastanku i počecima izrade tepiha
Nuspojave
Gresi jednog pomoćnika
Nije nimalo lako dosledno slediti zaumna ševrdanja ovdašnje državne politike, a da vas ljudi i dalje uvažavaju i shvataju vas ozbiljno
Knjige
Hronika radoznalosti
Imamo li mi ovde još takvih ljudi kao što je Milan Vlajčić? Nemamo, a i da imamo – odakle nam
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Glad za životom
"Mi sad snimamo u Boru i svako malo vetar donese beli dim koji ne vidite, samo odjedanput cela ekipa krene da kašlje. Užasan ukus metala i sumpora u ustima. Mi se davimo, oni ne. Oni kažu, nepovoljna ruža vetrova. Tako se to tamo kaže na vestima. Ne kaže se: ‘danas je zagađenost uvećana za 1000 odsto’, ne, nego: ‘to je nepovoljna ruža vetrova’. Čista poezija. I oni se onda smeju, a mi kašljemo"
Sajam šljivovice u Šljivovici
Oj, rakijo, srpska vodo
U Šljivovici se rakija po receptu, koji pokazan Evropi, proizvodi još od 1868, pa rešili da ožive već pomalo posustalu proizvodnju srpskog nacionalnog pića, i pride očuvaju srpsku kulturu i tradiciju. U sve to velika mana što u Čajetini na vlasti DSS
Portret savremenika – Kim Džong Il
Sin komunističke budućnosti
Severna Koreja je jedna od najizolovanijih država u svetu, a Kim Džong Il jedan od najmisterioznijih i najkontroverznijih političara. Jedni ga nazivaju ludakom i prosjakom sa nuklearkom u ruci, drugi vrhunskim manipulatorom i strategom, ali jedno je sigurno: on je već godinama redovna vruća tema u političkom vrhu pet zemalja koje pregovaraju sa Pjongjangom, svaka iz drugog razloga i interesa
Priče iz beogradskih muzeja
Vojni muzej, Manakova kuća, Muzej Ive Andrića, Muzej SPC, Muzej Arčibalda Rajsa, Muzej afričke umetnosti, Pedagoški muzej, Etnografski muzej, Muzej Banjičkog logora, Muzej srpske medicine, Muzej pozorišne umetnosti
Beogradska muzejska ponuda
Nestašica muzeja
Na sajtu Skupštine grada Beograda pobrojano je 37 umetničkih, kulturno-istorijskih, memorijalnih, tehničkih i prirodno-istorijskih muzeja. Ako muzej definišemo kao kulturnu ustanovu koja čuva, proučava, sakuplja i izlaže vrednosti svog naroda, pitanje je da li se za sve beogradske muzeje može reći da, osim što postoje, i – rade
Vreme uspeha
Biznis
U februaru je, u odnosu na isti mesec prošle godine, industrijska proizvodnja pala za 19 odsto i to u 28 oblasti koje čine 99 odsto ovog sektora privrede
Nuspojave
Ništa bez varvara
Ćosić se našao u društvu upravo onih na koje toliko besni: tih "zapadnjačkih imperijalista" koji gledaju nas, ali vide samo svoje stereotipe
Rim – Izložba "Đoto i XIV vek"
Novi srednji vek
Grandiozna izložba u rimskom kompleksu Vitoriano posvećena je slikaru koji je u umetnost Srednjeg veka uneo novu, modernu i humanističku viziju, a neobičan susret sa Đotovim remek-delima ostvaren je i uz pomoć savremene tehnologije
Evropski pozorišni oskar – Premio Europa 2009
Zaverenički rituali
Ovogodišnji laureat pozorišnog Oskara je čuveni poljski reditelj Kristijan Lupa. Njegovo delo, pored ostalih, pruža opšti pravac u kome se može očekivati dalji razvoj "novih pozorišnih realnosti". Pozorište više ne inscenira dramske tekstove, već pripoveda i inkarnira, koristeći raznovrsna pozorišna sredstva uključujući i ona koja pružaju nove tehnologije
Pozorište
Opasan vic
Fridrih Šiler, RazBOYnici; režija Nikola Zavišić; igraju Marko Makivić, Vladimir Grbić, Minja Peković i dr.; Narodno pozorište Subotica, Drama na srpskom jeziku (gostovanje u Pozorištu na Terazijama)
Intervju – Ivan Ivanji, pisac
Romani vlasti, ideologije i poraza
"Kod rimskog cara Julijana ima nečeg što podseća na naše vreme. Oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet bili protiv njih – znači kao ovi naši koji su čas za Tita, za Slobu, za Evropu... Samo vrte glavu kao vetrokaz"
Knjige – Torsten Veblen – Teorija dokoličarske klase
Moja privatna dokolica
Tražeći način da se razlikuju od drugih, imućniji pripadnici pljačkaškog ili kvazimirnodopskog društva klone se fizičkih poslova da bi mogli da uživaju u dokolici i potrošnji. Potreba za distinkcijom stvara dokoličarsku klasu