Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
Igrom političke sudbine Krkobabićeva penzionerska stranka, zajedno sa Dačićevim socijalistima i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, našao u poziciji da se za njihovu naklonost otimaju dve vodeće političke grupacije u zemlji. A iz te pozicije lako se stiže do ubeđenja da je ta odlučujuća uloga stvar njihove vrednosti, umeća i zasluga, a ne puke nužnosti da se obezbedi stabilna većina
Ako je Srbiji zaista potreban jak premijer, teško da je Jorgovanka Tabaković baš najbolji izbor – žena koja je decenijama živela i radila u senci Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, teško da je osoba izraženog autoriteta. Ako je Srbiji potreban stručan premijer, opet dolazimo na isto: postoji mnogo onih koji su stručniji i iskusniji od nje. Uprkos svemu tome, njena karijera pokazuje da ona sigurno nije i najlošiji kandidat
Stalne promene na čelu Ministarstva omogućavaju i stalno odlaganje razrešenja povezivanja instituta i Univerziteta čak i sada kada su pod istim ministarskim krovom. Ovaj problem kao i većina problema u našoj nauci potiče od jedinstvenih rešenja kakvih nema nigde u svetu
Spisak dobitnika nacionalnih penzija kao priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi od početka ove godine proširen je za 43 imena
Roba iz Srbije ponovo ide na Kosovo preko Merdara i Končulja, dok se Srbi severno od Ibra na sedamnaest barikada suprotstavljaju postavljanju kosovskih carinika na Jarinju i Brnjaku
Šestoro ljudi je poginulo. To je konačan bilans u ljudskim životima. Materijalna šteta u londonskim neredima procenjena je na preko 200 miliona funti. Svima je jasno da se nešto važno i veliko odigralo. Jasno je i da obim u kome je nasilje eskaliralo ne odgovara povodu. Mediji, političari, javne ličnosti, slučajni očevici, blogeri i svi drugi pokušavaju da nađu neko objašnjenje kako je sve to uopšte bilo moguće. Problem sa mnoštvom raznoraznih, pa i kontradiktornih teorija je da su sve one istinite
Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...
Vladi Srbije najviše se zamera nedostatak "vođstva" u nesigurnom vremenu, koje je baš to najviše tražilo. Istina, čini se da je predsednik Republike Boris Tadić u proteklom trogodišnjem razdoblju upravo tražio nešto suprotno, da Vlada uspešno, ali ćutke obavlja poslove, a da on brine o "vođstvu" – što nije ispalo dobro ni za njega, ni za Vladu
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Reč je o ustaljenoj scenskoj formi koja počinje novinskim napisima o drastičnim poskupljenjima ovoga ili onoga za svakodnevni život važnog i bez čega se ne može, a završava se mudrim i odlučnim potezom socijalno odgovorne vlade kojim poskupljenje biva sprečeno, odloženo ili svedeno na prihvatljivu meru
Naprednjaci menjaju košulju i traže vanredne izbore. Vlada u senci predsednika Tadića ne pokazuje da je zabrinuta zbog toga. Socijalni milje Srbije 2011. je takav da za vladu nije najdramatičnije pitanje koliko je naprednjaka bilo na ulici, već koliko je ono tiho nezadovoljstvo ispod površine
