Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
Skoro dvadeset godina nakon prvih posleratnih izbora Bosna i Hercegovina nastavlja svoj put u prošlost. Ovogodišnji parlamentarni izbori su pokazali da građani ove zemlje ne žele promene i da uglavnom biraju one koji su ih "doveli u siromaštvo, apatiju i depresiju". Dok mnogi svetski mediji ocenjuju da su u BiH opet pobedili nacionalisti, neki domaći analitičari ističu da su "izgubili građani". Bilo kako bilo, Milorad Dodik je pokazao da mu niko ne može ništa
Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje
Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje
Majka svih pitanja u vezi sa rekonstrukcijom Vlade od samog početka bilo je: šta je njen cilj i zašto Aleksandar Vučić na njoj toliko insistira? Sada, nakon velikog preokreta u odnosima unutar vladajuće koalicije, slobodno se može reći da je cilj, makar za Vučića, bio – betoniranje naprednjačke dominacije. To može ostvariti kako ostankom "nasamo" sa SPS-om u Vladi, kada Ivica Dačić "odradi" izbacivanje Mlađana Dinkića iz vladajuće koalicije, tako i sa eventualnim izborima, s tim da će odgovornost za pad kabineta pasti na premijerova pleća. Jedino o čemu Vučić još mora da vodi računa jeste šta o svemu misli takozvani strani faktor
U kakvu to Evropu mi hrlimo na repu događaja, kao najveći pospanci među uspavanim evropskim narodima i šta će biti iza tih vrata kada nam se u nekoj ne baš bliskoj budućnosti odškrinu
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
Savezni ustavni sud Nemačke odlučiće 12. septembra da li su zakoni neophodni za sprovođenje fiskalnog pakta o štednji i uspostavljanje Evropskog stabilizacionog mehanizma ESM protivni nemačkom ustavu ili ne. Dotle će čitava kompozicija za spasavanje evra i evrozone morati da pričeka
Mnogi rimski carevi rođeni su u našem podneblju. Car Prob doneo je vinsku lozu u svoj rodni Sirmijum i zasnovao vinogradarstvo. Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija potpisale su međudržavni sporozum o izgradnji i promociji kulturnih ruta "Put rimskih careva" i "Dunavski put vina", sa ciljem da se razvije turistička ponuda na srednjem i donjem toku Dunava. Tome teži i Dunavski centar za kompetenciju koji podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća pre svega u oblasti turizma sa vizijom našeg Podunavlja, kakvo bi moglo da bude
Dok protivnicima dominacije nemačke politike štednje Fransoa Oland uliva nadu, a razvoj političke situacije u Grčkoj, koja se nalazi na korak od ispadanja iz evrozone i u kojoj pobedonosna levica prkosi briselskoj tehnokratiji, bezmalo svima uteruje strah u kosti, budućnost Evrope opet zavisi od dogovora između Berlina i Pariza
U krizom i svađama uzdrmanoj Evropi sve se vrti oko Nemačke. Britanski "Gardijan" prebacuje Berlinu da uspostavlja "Četvrti rajh", a nemački "Špigl" odgovara člankom o "bolesnoj imperiji". U antigermanskom ratu rečima koji tutnja Evropom, lisabonski "Publiko" piše: "Dragi nemački prijatelji, ako evro propadne, propašće i EU. Vaša guska, koja leže zlatna jaja, će umreti." Dok Berlin tvrdi da sve čini da spase EU, mnogi kancelarki Angeli Merkel prebacuju da Evropu hoće da podvrgne nemačkoj komandi
