Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
Neverovatno je da se 2023. godine razgovara o Miloševiću i Đinđiću kao žrtvama, pa se onda meri čija je žrtva veća, čije nasleđe značajnije i čija uloga važnija “iz današnjeg ugla”
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i za koje je naposletku i život izgubio
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Srbija je tragično kasnila. Nakon ubistva Zorana Đinđića, to kašnjenje je moglo samo da se povećava. Tako da je to danas većinski zemlja kiselog grožđa: u njoj se ritualno prezire sve ono što joj je ionako nedostupno
U nedelja u 19.30 časova na N1 biće premijerno prikazan fim Filipa Švarma o kolektivnoj traumi koju je izazvalo ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, o tome gde je tada bila država, a gde mafija, kako se danas Srbija seća ubijenog premijera i njegovog dela, šta jeste, a šta nije Đinđićeva državnička i politička zaostavština i hronici koja je najavljivala atentat na njega
U parku Manjež održan je protest pod parolom „Mržnja ubija“ zbog toga što su četiri gej mladića napadnuta u proteklih nekoliko dana, od kojih je jedan u noći između 27. i 28. februara izboden nožem
U kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog? Zašto desetine zamenika tužilaca koji su odlučili da javno podrže koleginice od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti? I ko je, zapravo, Nenad Stefanović
Tomislav Tomašević je podržao nedavni predlog dat Skupštini grada Zagreba da imena četiri ulice koja podsećaju na vreme Nezavisne države Hrvatske treba promeniti. Pre toga, najavio je podizanje spomen obeležja porodici Zec
Učesnici današnjeg protesta „Nijedna više – stop femicidu“ zahtevaju, između ostalog, uspostavljanje tela koje će se boriti protiv femicida, da se femicid definiše kao posebno krivično delo, i strože kazne za počinioce, Ubistvo dvogodišnje Petre iz Zaječara je osmi femicid ove godine
