SCG i drugi zalivski rat
Prijateljstvo, zanat najstariji
Kako se SCG neočekivano vinula među važne američke saveznike u iračkom ratu i šta je dobila za uzvrat
Saradnja sa Tribunalom
Karla bolja od Filipa
Suđenje za ratne zločine pred ovdašnjim sudovima ne znači istovremeno da u zatvor u Ševeningenu neće stići još nekoliko bivših policajaca ili vojnika kojima gospođa Del Ponte i dalje može da ponudi izbor između klupe za svedoke i one za potencijalne ratne zločince
Politička hronika
Čović neće da ćuti, Dinkić neće sudbinu Leposave Karamarković, Đelić neće da bude ničiji „terminator“, Živković neće izbore
Nameće se pitanje da li ova vladajuća garnitura bez nove izborne legitimacije uopšte može da donese strateške odluke kakve su nov ustav, preispitivanje ekonomsko-političke strategije, hvatanje u koštac s prljavim novcem
Stogodišnjica smrti Pola Gogena
Linija senke
Obeležavanjem stogodišnjice Gogenove smrti Francuski kulturni centar je još jednom pokazao dosetljivost, dobar ukus i osećaj za kulturni puls sredine
Otkazan koncert The Rolling Stonesa
Tramvaj zvani čežnja
Ne moraju se Stonesi voleti da bi se osetila praznina zbog saznanja da će prizor razigranih šezdesetogodišnjaka i dalje biti privilegija uređenijih zemalja, jednog drugačijeg civilizacijskog konteksta, tamo gde oni koji vrše vlast ne umiru ispred pragova državnih institucija
Reforma Vojske
Armija na tenderu
Veliko spremanje u Vojsci Srbije i Crne Gore počelo je nizom radikalnih rezova, ali pravi posao tek predstoji
Operacija "Sablja"
Šta bi sa surčinskim klanom
U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
Šećerna afera
Zaslađena opomena
Svi trgovci i sve šećerane u Srbiji imale su puno pravo da jurnu u izvoz i da na toj privilegiji zarade što više, pod uslovom da ne naruše propise. Odgovornost se, dakle, ne može tražiti kod trgovaca i proizvođača, nego u Vladi Srbije, Vladi Crne Gore i kod njihovih carinskih službi
Izručenje Stanišića i Simatovića
Hag zatvara krug
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Pouke akcije "Sablja"
Sve tajne DB-a i Agencije
Bezbednosno informativna agencija nastala je u iznuđenoj situaciji, navrat-nanos, posle oružane pobune JSO-a. Vlada je morala da pristane da zamenik direktora bude Milorad Bracanović, obaveštajni organ JSO-a, nametnut ucenom. Trebalo je više od godinu dana da se Agencija iskobelja iz zmijskog zagrljaja podivljalog otpada Državne bezbednosti: Jovice, Frenkija, Legije, Bracana i kompanije – ako se uopšte iskobeljala, to jest. Pet stotina radnika DB-a nije primljeno u BIA, ali nije ni otpušteno, nego eno ih gde vise između, sa službenim legitimacijama, čekajući uhljebljenje kao onaj Bezarević koji je glavu Zorana Đinđića prodao za 1200 evra. Niko se još nije udostojio da objavi kako izgleda službena legitimacija BIA – ako postoji, to jest – a da stare legitimacije i značke Državne bezbednosti javno proglasi nevažećima