Ove jeseni počinju suđenja po optužnicama nastalim posle akcije Sablja. Galama se stišala, neki "autogolovi" (Dušan Mihajlović) su priznati, a još neki bi mogli da se konstatuju pred sudovima. Tek narednih meseci videćemo ko će od onih za koje svi znamo da su krivi biti i pravosnažno proglašen krivim. Biće to presudan test sposobnosti, nepristrasnosti i političke volje policije, tužilaštava i sudova
Datum 11. septembar izaziva sećanje na napad Al Kaide pre dve godine na američke ciljeve, ali svet ne sme da zaboravi ni državni udar u Čileu, izveden na isti dan pre 30 godina
Zahvaljujući svedocima saradnicima očekuje se da će biti rasvetljeni mnogi zločini organizovanih kriminalnih grupa
"Srbija uber alles.", opravdavajući nedolazak na sednicu Skupštine SCG ("B92")
Ipak, još nije sve izgubljeno. Iako je ozbiljno ugroženo, primirje se još može spasti. Sedam nedelja, koliko je primirje trajalo, bile su najmirnije u poslednje tri godine i taj krtkotrajan predah doneo je normalizaciju života za veliki deo stanovništva
"Desetak ljudi iz (Đinđićevog) ličnog obezbeđenja imalo je kriminalne dosijee, i izgleda da su oni uživali veće poverenje od školovane policije."
("Glas")
Na pitanje šta Beograd dobija od velikih firmi za "Vreme" odgovaraju glavni "operativci" – Nenad Bogdanović i Bojan Stanojević
Afere izbijaju, ispumpavaju se, isplivavaju, ponovo eksplodiraju, isti likovi se sele iz skandala u skandal i sve se pretvara u neki opasni karusel, tačnije, u razarajući rondo. Nema autoritativne institucije koja bi nepristrasno utvrdila činjenice, a nejasne činjenice doprinose rasplamsavanju afera
Radiša Stevanović iz Petrovca na Mlavi proveo je šest godina i 15 dana u Istražnom zatvoru u Požarevcu i sad od države traži odštetu u iznosu od 232 miliona dinara
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
