Strip u Srbiji 1945–1955

Oslobođenje i cenzura

U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora

Intervju - Emir Kusturica, reditelj

Nikad neću biti „kul“

"Pogledaj ljepotu, đe ima ovo? Ova zemlja, tenja, dovučena je sa dna Morave da bi se trava uhvatila. Dolje ispod su kolibe, u jednoj će se proizvoditi džem, u drugoj kajmak, tamo će biti vodenica, gore iznad skijaška staza. Ovdje ispod nas je bioskop, tamo će biti bazen. Ovdje smo iskopali 55 šahtova, a tamo se završava rezervoar za vodu od 150 kubika. Još samo vjetrenjaču da dignem za struju, i sve imam. Sve te svjetske blagajne koje su mene na svjetskom tržištu uspostavile, završile su ovdje. To znači da moram brzo da snimam novi film"

Međuvreme

Suđenje ubicama Ivana Stambolića

Selektivna amnezija

Nastavak suđenja polako otkriva ne samo čudovišnost samog zločina nego i nakaznost unutrašnjeg uređenja JSO-a, Miloševićevog eskadrona smrti i oružane ruke organizovanog kriminala u Srbiji. Tim nesrećnicima kažu "ubij!", a oni pitaju samo – "koga?", jer je to, kao i prodaja narkotika, "državni posao", što reče njihov šef Ulemek. Posao je jasan: odbij "zadatak" i ode glava; a nađe se i po dvadesetak hiljada maraka. Sve ide usmeno i nasamo, obična policija ne sme ni da ih pogleda jer su oni iznad zakona zemlje, oni su "Jedinica" sa "pijetetom"

Meridijani

Medijska dokumentacija "Ebart konsalting"

Bez zaborava

Svako sećanje istovremeno je i zaborav. Stalno se iznenađujemo podsećanjem, onim što ponovo otkrivamo. Elektronska arhiva štampanih i elektronskih medija na kojoj radi Medijska dokumentacija "Ebart" izvor je društvenog i individualnog sećanja i kod njih nema zaborava, sve se pamti

Baština

Slobodan Jovanović ponovo među Srbima

Važnije od spora o tome da li bi prenos zemnih ostataka Slobodana Jovanovića u otadžbinu mogao ispasti politički nepriličan jeste to da li je njegov impozantni opus postao intelektualna svojina sadašnjih naraštaja

Izložba fotografija Tomislava Peterneka

Crno-beli kolorit

Mada fotografije govore o gradu na Seni, u prvom planu su ljudi; tako je Pariz postao ogromna pozornica za mnoštvo svakodnevnih, životnih vinjeta

Odgovornost lekara

Nedodirljiva gospoda u belom

Uprkos više nego brojnim "greškama" zbog kojih umiru zdrave bebe i porodilje, zbog kojih se u utrobama zaboravljaju gaze i žice, zbog kojih se ponekad gube zdrave noge i testisi, ovdašnji lekari zadržali su poziciju nedodirljivih. Zaštićeni pravnim začkoljicama, međusobnom solidarnošću i činjenicom da malo ko želi da im se zamera, uspeli su da (za razliku od svojih svetskih kolega, koji takođe često greše) nikada zapravo ne plate za grešku koju su načinili

Prisluškivanje Dejana Milenkovića Bagzija

Saradnici, advokati i stari drugari

Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda

Novi predsednik Čečenije

Po volji Kremlja

Problemi s kojima će morati da se suoči zaista su veliki. Mora da drži pod kontrolom i na okupu najrazličitije struje u Čečeniji, plemenske, klanovske i verske vođe, razne naoružane grupe, i sve ih usmerava linijom koju diktira Moskva

Uganda

Ovi ljudi moraju da umru

U severnoj Ugandi rat traje 18 godina: hiljade ljudi i dece je ubijeno, dva miliona je raseljeno, preživeli strepe da će stradati od pobunjeničkih snaga predvođnih Džozefom Konijem, koji poručuje da mu "duh naređuje da ubija"