Legija i Hag

Tretman – izvršilac prljavih poslova

Na vest da se Luković predao ovdašnjim vlastima, Žan Danijel Ruh, politički savetnik glavne haške tužiteljice Karle del Ponte, odmah je reagovao izjavom da glavnoosumnjičeni za pripremu i organizaciju ubistva srpskog premijera nije u Hagu optužen niti pod istragom, te da može biti interesantan jedino pravosuđu u Srbiji. Priča o Legiji kao važnom haškom svedoku bila je aktuelna i krajem marta prošle godine, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića

Iz arhive: Dvadeseta godišnjica

Kako se predao Legija: Opasne veze

Prvooptuženi Luković može biti koloritna ličnost i temperamentan karakter; on, međutim, nije naivan. Po podacima do kojih je "Vreme" došlo, pregovori optuženog Lukovića i nespecifikovanih "vlasti" u Srbiji trajali su danima

Posle presude generalu Krstiću

Genocid, napismeno

Bez obzira na konkretnu ulogu Krstića u svemu tome, srebrenički masakr u kome je pobijeno oko 7000 ljudi, i zvanično je ovom presudom proglašen za genocid što u široj haškoj priči postaje presuđena činjenica o kojoj se više neće raspravljati, pogotovo u procesima u kojima se utvrđuje odgovornost i ostalih aktera zbivanja oko Srebrenice. U haškim optužnicama genocid se, inače, stavlja na teret i bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zatim (Hagu još nedostupnim) političkom i vojnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, kao i pukovniku Ljubomiru Beari, Vinku Pandureviću, Stojanu Župljaninu, Milanu Kovačeviću (sva četvorica su povezana sa srebreničkim masakrom)

Marija Jovin

Procenitelji i obnovitelji

"Kako je zapaljen Hilandar"; "Vreme" br. 689, "Virenje u odžak"; "Vreme" br. 692

Policija

Nova metla…

Umesto da po dobroj demokratskoj tradiciji nastave tamo gde su prethodnici stali, novo rukovodstvo MUP-a Srbije odmah je počelo da pravi nepotrebne probleme i afere. Sada će oni "sve ponovo da preispitaju", da "vode istrage iz početka" i uopšte da sprovode stranačku ideologiju i retoriku Demokratske stranke Srbije – umesto da gledaju svoja posla

Milošević predao listu "svojih" svedoka

Bil Klinton, Momo Kapor i još 1629 svedoka

Među svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuženom", a koje je bivši predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa više od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milošević je, navodno, dobio i pristanak za svedočenje nekoliko visokih oficira stranih obaveštajnih službi spremnih da svedoče u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi šef francuske kontraobavešajne službe

Put u Evropu

Rampa u Hagu

Evropska komisija nudi Srbiji partnerstvo pre ulaska u Uniju po strogo utvrđenim i oročenim pravilima igre koja podrazumevaju punu saradnju Beograda sa Haškim sudom, delovanje svih institucija državne zajednice, usaglašavanje tržišta i trgovinsko-carinskog režima, reforme državne administracije, pravosuđa, sektora informisanja i makroekonomsku stabilnost

Zakon, ljudi i ćudi

Da li je propao 5. oktobar

Od Predraga Markovića, vršioca dužnosti predsednika Srbije, mnogi očekuju da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja, ne potpiše ovaj sporni zakon i vrati ga poslanicima na ponovno razmatranje i glasanje. Bagerista Džo, jedna od petooktobarskih ikona, nudi se da zameni Slobodana Miloševića u zatvoru u Ševeningenu jer ovde je 5. oktobra sve bilo uzalud, a i tamo u haškom zatvoru se izgleda bolje živi nego napolju

Šenluk i posledice

Opšta opasnost

Pretpostavku "Vremena" od 22. januara potvrdila optužnica: u šenluku 13. januara Boris Banković je ubijen iz pištolja koji je pripadao Dragomiru Glamočaninu – radniku MUP-a

Noć i dan generala

Montirani procesi

General Momčilo Perišić, konačno bez poslaničkog imuniteta, kaže da mu montiraju sudski proces. General Vladimir Trifunović svoje poslednje nade ulaže u okončanje sudskog procesa

Lisica i ždral

Nezaštićeni svedok

Ne bi mi bilo pravo da kao očevidac zločina godinu dana potom budem ubijen, a da Sud ne pošalje veštake koji bi me nedvosmisleno identifikovali

Dodatak - "Vreme izazova"

Medijska etika

Poslednjeg dana novosadskog Sajma medija, u petak 27. februara, održana je, kao završna manifestacija, tribina o etici u medijima. Tribinu su, u okviru ciklusa "Vreme izazova", organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme", ovog puta u saradnji s novosadskim Radiom 021 i Novosadskim sajmom. Ciklus tribina "Vreme izazova" ušao je u treću godinu postojanja i na dosadašnjih desetak tribina analizirane su i pred javnost iznošene neke od najrelevantnijih tema ovog društva. Organizatori su se ovog puta opredelili da na sajamskoj manifestaciji posvećenoj medijima u prisustvu poslenika javne, medijske reči progovore o etici u medijima. Učesnici tribine bili su Dubravka Valić, predsednica Upravnog odbora novosadske Novinarske škole, Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije "Ebart", Slobodan Beljanski, advokat iz Novog Sada, Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Čedomir Jovanović, političar. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme".