Sada je i grčka policija počela da se pita šta se zapravo događalo u onoj tajanstvenoj junskoj solunskoj noći kada je uhapsila Dejana Milenkovića: zašto nije imao nikakva dokumenta, ali je imao mnogo para; kud je krenuo, jadan; i zašto sve to upadljivo ne zanima ovdašnje vlasti
Na ime pukovnika Beare nailazi se i u nekim čudnim dokumentima saveznog ministarstva pravde bivše SRJ (do kojih je "Vreme" došlo), štampanih mnogo pre nego što je ovaj bivši oficir prošle subote postao dostupan vlastima. U takvom jednom dokumentu koji je adresiran na Haški tribunal ispada da se Beara dobrovoljno predao i tajno otišao u Hag (i zatim odande takođe tajno vratio) bar dve godine pre nego što je to stvarno učinio i da su za njega ispisivane garancije bivše savezne i republičke vlade neuporedivo pre nego što je to pre nekoliko dana kao mogućnost pomenuo ministar Zoran Stojković. Uz napomenu da bi verodostojnost ovog papira još trebalo dodatno proveriti, ostaje čudno da je neko u Ministarstvu pravde, makar i onako iz zabave, svojevremeno štampao blanko i tipske potvrde-garancije za haške optuženike koji su u to vreme, bar zvanično, bili prilično daleko od predaje i još dalje od Haga
Pavković, Lukić i Lazarević pravac u Hag. Neka se pripremi Momčilo Perišić
Nastavak suđenja polako otkriva ne samo čudovišnost samog zločina nego i nakaznost unutrašnjeg uređenja JSO-a, Miloševićevog eskadrona smrti i oružane ruke organizovanog kriminala u Srbiji. Tim nesrećnicima kažu "ubij!", a oni pitaju samo – "koga?", jer je to, kao i prodaja narkotika, "državni posao", što reče njihov šef Ulemek. Posao je jasan: odbij "zadatak" i ode glava; a nađe se i po dvadesetak hiljada maraka. Sve ide usmeno i nasamo, obična policija ne sme ni da ih pogleda jer su oni iznad zakona zemlje, oni su "Jedinica" sa "pijetetom"
Suđenje "pančevačkoj grupi" u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu pokazuje da devojke iz Srbije takođe završavaju u jezivom lancu trgovaca ljudima
"Кad vlasnici pojedinci nemaju svojih prava, nameće se utisak da država ima sva prava. Otuda ta poplava poziva da država odredi ovo ili ono, "usmerava" privatizaciju ili reprivatizaciju itd. Tako ne može da se radi ni u tržišnom ni u demokratskom društvu"
Bivši predsednik SRJ nijednog trenutka nije ostavljao ni zrno sumnje da se prisutnima u glavnoj haškoj sudnici obraća sa umišljenog pijedestala nacionalnog heroja, koji i dalje računa na razumevanje i podršku čitavih kordona istomišljenika koji ga slušaju i gledaju kod kuće. Od sebe je, uostalom, najteže pobeći, a Milošević očito nikada neće uteći od sopstvene nerealnosti koja ga je uvek pratila
Drugostepena presuda Haškog tribunala generalu HVO-a Tihomiru Blaškiću nije nikakav presedan. Žalbeno veće samo je potvrdilo svoju raniju presudu u slučaju Čelebići u kojoj je utvrdilo da pretpostavljeni može biti krivično odgovoran samo ako se dokaže da je bio u posedu konkretnih informacija koje su mogle da ga upozore da njegovi potčinjeni vrše krivična dela
Procesi protiv zločinaca iz manjih država ipak utiču i na izmenjen status onih zločinaca koji možda još uživaju zaštitu velikih sila. Naravno da trajno rešenje nije u osnivanju "posebnih sudova", za svaku državu ponaosob, nego u jednom međunarodnom krivičnom sudu koji bi važio za sve
U slučaju generala hrvatske vojske pojavili su se novi dokazi, ali su otvorene i nove rasprave o komandnoj odgovornosti
