Brifing SB-a o Bosni
Mirni dani u protektoratu
Kako vlada Republike Srpske obrazlaže odluku o referendumu: OHR iznad Ustava. Odustajanje, povlačenje, odlazak u Ženevu
Kako vlada Republike Srpske obrazlaže odluku o referendumu: OHR iznad Ustava. Odustajanje, povlačenje, odlazak u Ženevu
Samo izricanje presude u Palati pravde pokazuje uticaj politike na pravosuđe i jasno svedoči da nismo svi jednaki. Lično obezbeđenje optužene Ražnatović pravilo je red u samoj Palati pravde, zabranjujući novinarima da uđu u sudnicu i čuvajući vrata dok im je štićenica bila unutra. A sve vreme džip optužene gospođe stajao je nepropisno parkiran na ulici ispred Palate pravde, a da niko nije pozvao Parking servis
Nezastarevanje ratnih zločina ne sme da bude izgovor za nas. Iz Budimpešte dolazim uveren da je potreban brži, energičniji i hrabriji rad na procesuiranju ratnih zločina, da ne bi u Beogradu tek 2060. godine neki "naš Kepiro" odgovarao
Ljudi od kojih se traže podaci o ličnosti u svakoj takvoj situaciji imaju pravo da znaju zašto, kome, u kom obimu i u koje svrhe ih daju i da li su u obavezi da podatke daju ili to zavisi od njihove volje. Odgovori na ta pitanja ne smeju biti stvar improvizacije, već moraju biti upisani u zakon
Većina građana Republike Srpske godinama je očekivala sprovođenje referenduma o nezavisnosti. Referendum u RS se, međutim, od pitanja o osamostaljenju, preko pitanja o odlukama visokog predstavnika i njihovog nametanja, u suštini završio na pitanju o radu tužilaštva i suda na državnom nivou. Ovaj referendum, koji je usvojila skupština RS, visoki predstavnik međunarodne zajednice hoće da zabrani, spominju se sankcije protiv njegovih zagovornika, pa čak i smena predsednika RS Milorada Dodika
Logika naših sudova i njihove prakse govori u prilog raspletu nastavkom procesa – pa makar i bez Šešeljevog dokaznog postupka – te verovatno prihvaćanjem barem dela optužbi koje ga terete, izricanjem kazne koja će pokriti dosadašnjih osam godina pritvora i možda (bar) još nešto pride
Neko se krajem maja 1999. setio da vazdušne napade NATO-a iskoristi kao pokriće za pokolj zatvorenika u zatvoru Dubrava, kod Istoka, Kosovo. Taj slučaj bio je zamazan i zaturen u opštoj gužvi i režimskoj propagandi, sve dok se nije neočekivano i iz banalnih razloga pojavio pre nekoliko godina pred Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine. Pretkrivične radnje su u toku, a pravda je spora, mada dostižna
"Home, sweet home"; VREME 1058
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?
Teško je, posle svega ovoga, suvislo i uverljivo zastupati ideju pravde i pravednosti koja se temelji na zakonu i ustavnom poretku. Šta god da kažeš, ne može da ne zazvuči šuplje