Olimpijske igre

25.jul 2012. Vladimir Sudar

Haos na britanski način

Nedostatak od oko 3400 civilnih radnika obezbeđenja pokrila je armija povlačenjem, za početak, 2000 vojnika iz Avganistana, da bi im se posle nekoliko dana priključilo još više od hiljadu vojnika. Taman su se stišale strasti, kad se sredinom prošle nedelje pojavila fotografija britanskih vojnika kako posle osamnaestočasovne smene spavaju sklupčani na stolicama. Autor fotografije objavljene na Tviteru koji se predstavlja kao CombatCamerman prokomentarisao je da je situacija gora nego u Avganistanu. "Tamo smo bar imali krevete"

Afera Agrobanke

04.jul 2012. Dimitrije Boarov

Pouke jednog bankrotstva

Insistiranje naše štampe da je Zvonko Nikezić, predstavnik državnog udela u Upravnom odboru Agrobanke, bio ta "fatalna veza" između Vlade Srbije i Agrobanke – deluje nategnuto

Kultura sećanja

14.jun 2012. Zoran Majdin

Kako smo popušili domaće cigarete

Otkako postoji, tržište cigareta na Balkanu razvijalo se u tridesetogodišnjem taktu: tridesetih godina prošlog veka započeto je sa industrijskom proizvodnjom, šezdesetih je procvetalo, devedesetih ga je požnjeo organizovani kriminal: takt još nije otkucao, a tržištem cigareta ovladale su multinacionalne kompanije

Gete i nasilje

30.maj 2012. Ivan Ivanji

Vremena zla, nekad i sad

U kući na trgu Frauenplan u Vajmaru, u kojoj je Johan Volfgang Gete proveo najveći deo života, nalazi se njemu posvećeni muzej. Dvadeset osmog avgusta ove godine otvoriće se nova stalna postavka muzeja, a tim povodom biće objavljena knjiga sa sedam eseja posvećenih velikom nemačkom književniku. Jedan od eseja zastupljenih u ovom izdanju, na temu "Gete i nasilje", napisao je i Ivan Ivanji. Ljubaznošću autora, "Vreme" ekskluzivno objavljuje proširenu verziju ovog teksta

Izbori 2012 – Kako ući na listu u prvih 50

25.april 2012. Zora Drčelić

Ne postoje slučajni kandidati

Postoje tri aspekta rangiranja na vrh političke liste. Prvi – namiriti kadrove koji su nosili stranačku aktivnost. Drugi – na listi se moraju naći i partijske kolege iz unutrašnjosti. I treći – rezervisati mesta za ljude koji su povezani sa vlasnicima kapitala ili prosto rečeno, tajkunima

Protivpožarna zaštita

11.april 2012. Zoran Majdin

Malo ruku, malena snaga, malecka motka

Tokom prva tri meseca ove godine u Srbiji su izbila 6954 požara na otvorenom, manje-više na poljima namerno potpaljenim, gorelo je 1664 stanova/kuća i 200 javnih objekata: 70 poslovnih i 50 ugostiteljskih objekata, u 28 trgovinsko-zanatskih radnji, 10 zdravstvenih i isto toliko obrazovnih ustanova, šest hotela/motela, tri verska objekta i tri robne kuće... Nastradalo je čak 40 osoba

Moj muški život

21.mart 2012. Miloš Vasić

Pantalone

Mene su 1962. iz gimnazije oterali kući da skinem moje prve Lee farmerke, na koje sam bio tako ponosan, jer da se tako u školu ne dolazi. Nije pomoglo. Farmerke su nas preplavile

Moj muški život

01.mart 2012. Miloš Vasić

Svečano odelo

Lako je uniformisanim licima: oni fasuju svečane uniforme i mirni su sve dok im stomaci ne počnu da zatežu dugmad, što smo viđali kod naših generala. Običan civil mora da se snalazi

Uradi sam – Rimske orgije

28.decembar 2011. Aleksandar Ćirić

Umetnost dobrog provoda

Katul je smatrao da nema dobre večere bez vina, doskočica i društva lepih devojaka; veza između hrane, pića i seksa je prastara i neskrivena. U tom smislu, jedno od "jela" na nekim gozbama bile su same žene, zabavljačice, glumice, igračice, pevačice i muzičarke. Kao i dečaci, uostalom

Intervju – Ljiljana Hadžibabić, rukovodilac sektora za energetsko-tehničke poslove Agencije za energetiku

05.oktobar 2011. Zoran Majdin

Najugodnije su državne jasle

Prethodni Zakon o energetici odredio je ko ima pravo da izađe na tržište i da nađe sebi snabdevača, da "zaobiđe" EPS i kupi struju gde god hoće, od koga god hoće. Po novom, koji je stupio na snagu polovinom ove godine, određeno je ko mora da se snabdeva na slobodnom tržištu

Srbi u Libiji

21.septembar 2011. Momir Turudić

Taoci građanskog rata

Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni