Na današnji dan, 17. marta 2004. godine, utapanje tri albanska dečaka bilo je povod na napad na Srbe na celoj teritoriji Kosova i Metohije. „Vreme“ je zabeležilo te tragične događaje i političke okolnosti u kojima su se odigrali. Ubijeno je 19 Srba, na stotine povređeno, 4.000 proterano, a uništeno je više od 1.000 kuća, crkava, manastira, svetinja...Četiri godine kasnije vlasti u Prištini su proglasile nezavisnost Kosova
Izbori 17. decembra 2023. godine daju opozicionim strankama nekoliko smernica kako da to urade: (1) Važnost podizanja partijske infrastrukture i organizacije na mnogo viši nivo, jer je u politici, kao i u životu, dobra organizacija 80 odsto uspeha; (2) Politička persuazija ne znači da građane nužno treba više ubeđivati, već da je nekada mnogo produktivnije uklanjati prepreke koje stoje između vas i poverenja građana; (3) Glasači imaju priče u koje veruju i partije treba da osluškuju te priče i kreiraju kampanjski narativ koji je u skladu sa uverenjima glasača, jer ukoliko se te dve priče ne poklope, nema srećnog kraja u noći saopštavanja izbornih rezultata
Ujedinjena prodemokratska opozicija lakše može da napravi kopču sa civilnim društvom, a do sada se na naprednjačkim izborima uglavnom stidela da se aktivnije uključi u kampanje. Ovoga puta, kako saznajemo, brojne nevladine organizacije biće aktivno uključene u izborni proces po ugledu na devedesete. Pozivaće ljude da glasaju i da čuvaju glasačke kutije. Uključiće u priču sve aktivne grupe – srednjoškolce, studente, aktiviste iz neformalnih grupa, najrazličitije specifične organizacije... Kampanja će imati slogan: Dokle više? On će se odnositi i na zaustavljanje eksplozije nasilja u društvu, ali će biti i krik protiv kriminala, korupcije, uništavanja prirode i urbicida, i svega drugoga što su karakteristike naprednjačke vlasti
Sva prethodna glasanja i istraživanja kazuju da građanska opozicija dobija u centralnim beogradskim, a gubi u prigradskim opštinama. Da li je ogroman disbalans u korist vlasti u pojedinim lokalnim sredinama moguće bar donekle preraditi? Šta je opozicija po tom pitanju do sada činila i da li ima plan šta da uradi u kampanji? Zapravo, koliko se ona za beogradske izbore do sada uopšte pripremala, a koliko je vremena protraćila baveći se eshatološkim pitanjima
Formalne i neformalne pauze obeležile su današnju raspravu u Skupštni Srbije o razrešenju ministra privrede Radeta Baste, dok dva pripadnika skupštinskog obezbeđennja čuvaju red u sali. Opozicija još jednom podseća na zahteve da se smeni REM, da se ukinu tabloidi, da se nacionalne frekvencije oduzmu Pinku i Hepiju, da se podnese odgovornost ljudi u RTS i ocenjuje da se od tih tema beži na sednici Skupštine
Sutra će biti nastavljeno zasedanje o smeni Bratislava Gašića, zato što se i danas, kao i prethodnih dana, nije govorilo o tome
Godine borbe sa autokratskim režimom i čistilište kroz koje su prošli izgleda da su naučili nečemu “preživele” opozicionare. Oni poslednjih nedelja ne prave banalne greške i ne emituju kontradiktorne poruke, a umesto na mnogo načina stigmatizovanih lidera, u prvi plan su isturena najmanje satanizovana lica, a i neka nova. Iako je vođa naprednjaka u Skupštini Srbije Milenko Jovanov najavio i može se reći priželjkivao napade na opozicionare tokom poslednjeg, petog “Protesta protiv nasilja”, niko od prisutnih narodnih poslanika nije doživeo neprijatnosti
Talas oslobođenja koji je pokatkad nemoguće zaustaviti odnosi se i na one “porobljene” u naprednjačkom sistemu korupcije koji počinju da shvataju da vladar više i nije tako svemoćan. Opozicionari kažu da jednostavno ne mogu da žive od gomile “pokajnika” iz piramida vlasti koji im donose informacije i opravdavaju se, pokušavajući da naprave link sa “drugom stranom”
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Naša opozicija ne mora da se bori samo protiv SNS-a i SPS-a. Ona mora da se izbori i sa izvesnom inercijom srpskih slobodnih medija, onima gde jedino i ima mogućnost da se pojavi. Naime, šta to slobodni mediji rade što nama građanima Srbije, njihovim slušaocima i čitaocima, smanjuje šanse da u dogledno, prihvatljivo vreme vidimo promenu sistema koji nas uništava?
Jovanović je ispred zgrade vlade poručio vlastima u Srbiji da će, ukoliko ne žele da razgovaraju u institucijama, gde je razgovoru mesto, razgovarati na mostu Gazeli
Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da niz zapadnih zemalja žele da uguše suverene centre razvoja, sa ciljem da ponište rezultate Drugog svetskog rata, "da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava"
Ministarka zdravlja istakla je da je dvoje dece imalo poriv za samoubistvom, dok je preostalo dvoje imalo zločinačke namere prema drugima
Od januara do maja 2023. godine, na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država od posledica masovnih upotreba vatrenog oružja, smrtno je stradalo 14.800 ljudi
Trojici maloletnika određen je pritvor do 30 dana, a jedna devojčica je privedena na informativni razgovor
“Da se istina više poštuje, antifašizam se ne bi dovodio u pitanje, već bi bio temelj na kome izgrađujemo društvo, narodnim herojima ne bi se odrubljivale glave, ne bi se brisala imena ulica, partizanska groblja ne bi zarastala u korov, na jevrejskom groblju ne bi se crtali kukasti krstovi. Mrtvi bi imali mir. A živi bi bili zagledani u sadašnji trenutak i budućnost”
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
“Postavio sam stvar iz ugla: zašto zlo voli umetnost? Pitanje zašto su neki umetnici sarađivali sa nacistima na vlasti donekle možemo i da shvatimo jer odgovor je u njihovom oportunizmu, konformizmu, zbog toga što su želeli da izgrade karijere i nisu birali sredstva da stignu do cilja. Ali, ono o čemu mi manje znamo i iz istorije i iz literature jeste to zašto zlo voli umetnost. A izgleda da zlo baš voli umetnost, da želi da umetnost bude deo njegove misije uništenja”
Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi, koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, on je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga nakratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)
Pozorište je uvek jako kada glasno govori ono što gledalac u samoći misli. Ako pozorište treba da govori glasno ono o čemu drugi samo misle, zašto bi oklevalo da u tu svrhu menja dramski tekst koji i nije živ dok ne zaživi u pozorištu
"Slušanje – to je sve. Suština je u tome da, ako vas nešto muči, nezavisno od problema mentalne poteškoće sa kojom se suočavate, taj neko kome se poverava neće ‘složiti facu’, da mu neće izleteti komentar tipa ‘ma, proći će’. Ne, ne prolazi, zato ti i pričam, zato ti se i obraćam, zato što me nešto jako muči i ne mogu sa tim da izađem na kraj"
Pozorište nije deo života za više od 90 odsto stanovnika Srbije i obrnuto. Šta možemo da uradimo povodom toga
"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"
"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
