Izbori 2022: Šta čeka pobednika

30.mart 2022. Radmilo Marković

Ko ne štedi dok ima, zadužuje se kad nema

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”

NBA: Trka za MVP titulu

23.mart 2022. Aleksandar Aleksić

Nikola Jokić, opet

Nikola Jokić je prošle godine izabran za MVP igrača regularnog dela NBA lige, i nadmoćno je iza sebe ostavio sve druge kandidate. U tekućoj sezoni u kojoj su mu statistički pokazatelji bolji nego prošle godine, u kojoj gotovo sam vuče svoj tim ka plej-ofu, postoji velika mogućnost da ne bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Jokićeva nezainteresovanost za društvene mreže, i marketinški cirkus koji ta titula nosi sa sobom, najveće su prepreke da drugi put zaredom bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Ipak, srećna je okolnost da o tituli MVP-a (najkorisnijeg igrača) odlučuju košarkaški novinari i ljudi koji rade u najpoznatijim televizijskim kućama u Americi, a ne publika i marketinški stratezi u NBA ligi

Komentar

19.mart 2022. Momir Turudić

Rat u Evropi: Izbeglička suza nema roditelja

Pitanje dana je kada će širom Evrope oni kojima je uvek neko drugi kriv početi da pitaju ko plaća izdržavanje izbeglica, da ih krive za inflaciju, skok cena goriva, hrane. To je univerzalna izbeglička sudbina. Za sada je i u Evropi i preko Atlantika Putin jedini krivac za sve nelagodnosti u životu građana zapadnih država

Sankcije protiv Rusije

16.mart 2022. Bogdan Petrović

Ekonomski krstaški rat i pucanje sebi u nogu

Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša

Dokumenti: Izveštaj o transformaciji Vojske Srbije na sastanku Generalštaba i Ministarstva odbrane (2007)

09.mart 2022. Davor Lukač

Doktrina koju je potvrdilo vreme

“Smer transformacije je deo vizije srpske vojske koja mora biti u stanju da odgovori na bezbednosne izazove sa kojima će se Srbija suočavati i 2015. godine i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji neće počinjati na srpskim granicama i koji traže mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne moći Srbije”, zaključio je Zdravko Ponoš

Rat u Ukrajini

09.mart 2022. J.H.

Zapadne sankcije Rusiji: Povratak Rusa u sovjetsko doba

Zapad je odlučio da se zarad nekih viših ciljeva odrekne velikog profita i suoči sa galopirajućim porastom cena energenata, inflacijom i gubicima koji će bitno uticati na životni standard ljudi u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Rusi, koji su se u poslednjih nekoliko decenija navikavali na blagodeti zapadnog potrošačkog društva, su gurnuti u život nalik onom u suvjetsko doba. Vladimir Putin jeste bio u pravu kada je rekao da su zapadne sankcije Rusiji ovog obima ekvivalent objavi rata

Vesti

27.februar 2022. F.M.

Privredne sankcije Rusiji: Nuklearne mere

Kao odgovor na eskalaciju invazije na Ukrajinu zapadne države su uvele “nuklearnu” ekonomsku meru: isključenje pojedinih ruskih banaka iz SWIFT sistema. Pored toga Zapad je zatvorio vazdušni prostor za ruske avio kompanije i zabranio rad državnih medija

Intervju: Dušan Dobromirov, ekonomista

23.februar 2022. Nedim Sejdinović

Srbija na vodi i suvom hlebu

“Kada se stvara dug, a časte se strani investitori obilatim subvencijama, zidaju spomenici i raspevane fontane kojima ne znamo cenu, deli se novac i šakom i kapom bez utvrđenih kriterijuma, onda to ostavlja utisak ‘domaćina’ koji podigne kredit, ode u kafanu, napije se, čašćava i sve potroši. Problem nastaje kada dug dođe na naplatu. Nije mi jasno kako je zamišljeno da pesma sa fontane vrati dug? Znamo da posle takvih provoda slede mamurluk i glavobolja”

Evropska unija: Poskupljenje struje i gasa

23.februar 2022. Bogdan Petrović

Energetski šok po džepu

Plan “Fit za 55” je visoko podignut na ideološki pijedestal, kao jedini način da se spreči “planetarna katastrofa” usled globalnog zagrevanja. Veliko je pitanje dokle će birači biti spremni da “gutaju” te floskule i prihvataju dramatičan pad standarda zbog “zelene revolucije”, koja niti je dobro osmišljena, niti predstavlja pravi tehnološki napredak

Fenomeni

23.februar 2022. Dragan Ambrozić

Ploče sa onoga sveta

Nekoliko priča o planiranim, ali nikad snimljenim albumima koji su možda mogli da promene istoriju popularne muzike

Demografija, populaciona i izborna politika

16.februar 2022. Radmilo Marković

Na izbore bez popisa stanovništva

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka

Ukrajinski nuklearni arsenal

12.februar 2022. Slobodan Bubnjević

Odnosi Rusije i Ukrajine: Sporazum težak 1700 nukleranih bojevih glava

Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć